Nova Evropa

опредјељења појединих држава. Друштво Народа се, по њихову мишљењу, не ликвидира него реформира; и то, реформа се има извести у оквиру и по узору данашњег Устава Друштва Народа, било у позитивном било у негативном смислу, с главним обзиром ша досадашњи Пакт. Али и покушаји, да се Устав створи посве изнова, морали би водити рачуна о оним начелима међународног права која постоје независно од Друштва Народа, а која се односе у првом реду на начело равноправности и суверености појединих држава: Пакт би се имао довести у склад с тим начелима, с помоћу којих би се оствариле специфичне сврхе новог Друштва. Углавном, сва настојања у том правцу проводе се озбиљно и објективно, иако поједине државе ту озбиљност проткивају оним нитима које одговарају шарама њихове нацијоналне пропаганде и политичке митологије. Услови који се притом постављају, указују се често унапред као неостварљиви, па идеализам који их прати може лако створити опет опасне илузије и болна разочарања. Овамо

убрајамо, напримјер, и захтјев: да Друштво Народа буде или

универзално или да га не буде, да буде противно стварању идеолошких блокова, односно да оно само не буде, у односу према нечланицама, такав идеолошки блок, тако да државе противних идеолошких устава не буду искључене. Нама се чини да се на овај начин уносе елементи који се не могу довести у склад, те не могу ошстати у вези са већ постојећим и неопходно потребним установама данашњега Пакта.

Пакт Друштва Народа припремљен је, као реакција на Свјетски Рат, у Сједињеним Државама Америке. То се није десило случајно: од свих зараћених странака, Џ5А биле су у најмањој мјери заинтересоване конкретним резултатима сигурности и добитцима: нити су оне морале тражити гаранције за свој будући мир, нити им је требало репарација или колонија. Оне нису ни биле »савезничка држава«, већ »придружена« (>»les Puissances АТНсез еј Аввостеев«). Из захвалности што му је подијељена Нобелова Награда за Мир (5. маја 1910), Предсједник Џ5А, Теодор Коовеуен , скицирао је основне идеје једног друштва народа, као полицијске власти, која би имала чувати мир. Пет година касније, под предсједништвом Тафтовим (Мат Номага Таб), основана је »Лига за присилно остварење мира« (17. јуна 1915, у Филаделфији); у статуту те Лиге, као и у поздравном говору Тафта, садржане су све основне мисли будућег Друштва Народа, углавном

160