Nova Evropa

|

На сличан начин предлаже и Смутсов нацрт, да западне државе,

-нутем Лите Народа, преузму »мандат« над државама Источне

Европе:

Европа је ликвидирана, а Лига Народа треба да буде баштиник тог великог имања. Народи који су остали иза расапа Русије, Аустрије, и Турске, највећим су дијелом без политичке праксе; многи од њих или су неспособни или немоћни да управљају сами собом: највећим су дијелом сиромашни и требаће им много одгајања (пшгватс) док не буду економски и политички независни.

Сам Лојд Џорџ говорио је, у свом меморандуму од марта 1919, о Лити Народа као »алтернативи бољшевизму«:

Ако имадемо Европи да дадемо алтернативу за бољшевизам, морамо створити таково Друштво Народа које ће у исти мах бити заштита за оне народе који су спремни да се према својим сусједима лојално понашају и претња онима који би хтјели прећи преко права својих сусједа, била то империјалистичка царства или бољшевици-империјалисти.

У ствари, европске државе потпомагале су војне генерала Врантела, Колчака, Јуденича, Дјењикина, а и саме су слале војске у руске покрајине. Члан 17. данашњег Пакта Друштва Народа, који говори о мјерама против нападаја од стране једне државе која Друштву не припада, био је, у почетку, уперен против Совјетске Русије. Ово стање, које су подупирале многе од оних држава које данас зазиру од »идеолошког« Друштва Народа, те које би те државе и опет са задовољством поздравиле, далеко је прешло било границе оних овласти које би Друштво Народа »као идеолошки блок« данас мотло имати. Протубољшевичка тенденција Лите била је толико јака, да је Совјетска Русија могла ући у Друштво Народа тек пошто је битно измијенила структуру своје спољне политике; па тај став Друштва Народа према Русији доказ је, да политика одржања газ дио-а, којој је оно служило, има своје начелно значење: оно није само протуњемачко, протуаустријско (тј. протухапесбуршко), протумаџарско, него напросто конзервативно, а тим конзервативизмом служили су се и бивши побијеђени.

Овај првобитни карактер Лиге Народа као идеолошког, протубољшевичког, блока имао је неповољне посљедице и за односе према Централним Силама: несамо зато што је Маџарска падала из усијања црвеног терора у грозницу бијелог терора, него и зато што је Њемачка прве кораке своје осамостаљене спољне политике (још 1922, у Рапалу) управила била у правцу Совјетске Русије:

162