Nova Evropa

ruski varijant »Žednih bogova, to jezivo ostvarenje fantazmogorije »Bijesova«. Zasada, većina zaplašenih sovjetskih književnika više voli da se zanima »tihim životom«, pitanjima »sovjetske porodice«, Која je baš proglašena »prvom ćelijom komumističkog drušiva«, nego velikim i gorućim socijalnim problemima epohe. Kada se čitaju neka od najnovijih djela, dobija se utisak kao da se pisci, predosjećajući tešku buru, ne usudjuju poći daleko od kuće: oni obradjuju beznačajne detalje života, bježe u prošlost, variraju stare teme. |

Bilo bi ipak pogrješno podati se анеки шћ raspoloženja u sovjetskoj kmjiževnosti. Jer pored tih umornih raspoloženja, koja prevladjuju u staroj gardi sovjetskih pisaca, zapaža se — baš u najnovije vrijeme — aktivnost jedne manjine koja se ispoljava u odlučnoj volji za reviziju cjelokupnog ideološkog nasledja Revolucije. Ova tvrda volja ika reviziji ne smije se ipotcjenjivati. Na svim područjima umjetnosti (muzika, teatar, kmjiževnost, slikarstvo) već se mogu konstatovati velike promjene, veliki premještaji ideji i ljudi. Počasna mjesta zauzimaju tu junaci stare, predrevolucijonarne Rusije. »Diktaturu proletarijatać od jučer (pri kojoj proletarijat nije imao ni vlasti ni slobode) zamjenjuje danas »narod« i »narodnjaštvo«, pri kojem opet narod, puk, ostaje i bez slobode i bez vlasti. No o putevima ove osnovne (i važne po svojim daljnim: neizbježnim posljedicama) ideološke revizije Revolucije, koja dolazi do izražaja ı u književnosti, govorićemo drugi put.

Pera Aleksandrova. (S ruskog rukopisa, preveo J-ž.)

Белешка,

Ракић и његово доба, хронолошки,

Састављајући своју »Антологију новије српске лирике« »од почетка до краја у циљу и по мерилима чисто естетичким«, а непредвиђајући –— наравно — њен пресудан утицај и у другим правцима, Богдан Поповић унео је и нехотице нешто мало пометње у хронолошки паредак својих песника, задржавши само општу поделу на три доба; па и њу је извео тек, како сам каже, »укрупно«, т. ј. без обзира нато кад се који песник и која песма

263