Nova Evropa

томе нећу овде говорити. Само ћу споменути, да смо — за кратко време нашег боравка у Риму — успоставили везе са Трумбићем, Мештровићем, и другим одличним југословенским избеглицама из Далмације, који су у прво доба Рата нашли да је неутрална Италија најзгодније место за окупљање. Шричао сам им о Супиловој активности у Лондону и о мом састанку с Масариком (али нисам био понео собом његов Меморандум, па им га нисам могао показати), напомињући им да ће он доћи у Рим, само што нисам ни сам знао кад. Кад смо се истим путем вратили, после два месеца, сазнао сам да је Масарик одмах по свом доласку у Рим дошао у додир с њима, те да су му чак помогли да дође у везу с Руским Посланством, услед чега је очигледно привукао на себе подозрење Аустроугарске Владе, која је тада већ помно пратила сваки корак југословенских емиграната.

Трумбић је обавестио Масарика о мом путовању на Балкан, па сам тако — на повратку у Риму — у мом хотелу нашао карту (са датумом од 6. фебруара 1916) у којој ме моли да се вратим, ако икако могу, преко Женеве, где се он тада налазио. Никад у Риму нисам био сасвим сигуран да ме неко не прати; а знам, да сам једном срео на улици, и препознао, једнога човека којета сам познавао године 1913 као главног агента дубровачке Вежткаћаприпавппзсћав у грушкој луци, а који је зацело сада имао да пази на далматинске емигранте. У сваком случају, једна срећна незгода ослободила ме је сваког посматрача, ако га је уопште било: портир мога хотела у Риму сместио ме у погрешан воз, па кад сам се сутрадан изјутра пробудио, нашао сам се у Ђенови место у Милану и провео цео дан по путничким возовима тражећи везу до Симплона, тако да сам стигао у Женеву са знатним закашњењем. Ту сам нашао професора Масарика у Хотел Ричмонду, где се био привремено настанио, пошто је на време добио абер да би га ухапсили ако се врати у Аустрију. Гровели смо заједно цео дан измењујући обавештења и удешавајући планове за његов долазак у Париз и Лондон. То је било непосредно после његова првог састанка у Швајцарској са Дром. Бенешом, којом су приликом гутаначили дефинитивно како да отпочну у иностранству пропаганду у прилог независности Чешкословачке.

На крају крајева, Масарик је морао остати у Швајцарској дуже него што је мислио. Централни географски положај ове земље чинио ју је најбољим средиштем за примање и прикупљање сваковрсних обавештења и извештаја, као и за састајање са љу-

806