Nova Evropa

дима разних народа и странака, па је било од велике важности за њега да ту створи и развије поуздану организацију пре него што би пошао на Запад. Осим тога, био је тада на лечничкој нези, и имао је тешкоћа око добијања пасоша. Након неког времена, пасош је добио од Србијанске Владе, која је знала за њетову одлучну улогу у Затребачком и у Фридјунгову Процесу; тако је он постао, у ствари, српским подаником. Баш у то време имао је да издржи и један тежак лични удар: »Страшни рат дохватио ме је врло непосредно«, писао ми је 20. марта, »прошлот понедељника умро ми је син (Херберт), подлегавшти тифусу, који је рат донео и распростро. Нисам могао отићи у Праг, јер су ми отуд — баш на дан синовљеве смрти — пријатељи јавили да нипошто не долазим, будући да из Беча прете да ће ме убити. (Држим, због тога, да су ухватили и више мојих писама.) Мота млађег сина хоће да пошљу на фронт, након шестонедељне војне вежбе. Као што видите, ја доживљујем Чешко Питање, али се слажем са Вама да за то питање треба да сазнаду и они који га не познају ...« Тако се завукло све до 11. априла пре него што је могао јавити да полази из Женеве. Желео је задржати се десетак дана у Паризу, пре доласка у Лондон, па ме је молио да га теле прамом известим, да ли је одиста његово присуство у Лондону тако потребно. Пошто сам се посаветовао са Стидом и другима, одговорио сам му: »Ваше присуство у Лондону веома пожељно, дођите скоро, јавите којим путем долазите и којега дана«. И тако, у вече 15. априла, изашао сам пред њега и његову кћер Олту на станицу Черинг Крос. Била је кишовита ноћ, станица пуста и неосветљена, нигде носача, па смо он и ја имали муке носећи њетов тешки сандук пун књига — брижљиво одабрану оружницу за пропаганду ради које је и допутовао. А онда, није било ни кола, и ја као да данас гледам оне две самотне особе, како стоје и чувају свој пртљаг, док сам ја добрих десет минута лутао тамо амо улиTOM да дозовем један од оних ретких таксија у тим ратним данима.

Разлог, што смо тада толико хитали, био је. и овај пут више у вези с Југословенима него са Чесима. У току месеца априла, тајни напоредни преговори барона Сонина с обе ратујуће стране беху доститли врхунац: Тројни Савез је коначно успео био да надлипитира свога противника у Бечу и Берлину. Још пре него што је тајни Лондонски Уговор формално потписан (26. априла 1915), његову главну садржину открио је био Супило, у личним

307