Nova Evropa

Друхо једно писмо (од 23. јуна) још је занимљивије. Пошто се обазрео на неке врло поверљиве податке (о аустријским и немачким (ратним губицима), он спомиње разговоре »са нашим фијуманским пријатељем«, с којим се састао на његову путу кроз Женеву за Париз и Лондон; за њега каже да је »веома потиштен услед својих доживљаја у Шетрограду«, па наставља говорити о њему тако да се јасно види колико је Супило, крај све своје довитљивости и реалности, чист романтик кад се упореди с Масариком. Овај пише: »О руском повлачењу, рећи ћу у овај мах само толико: да је могућно да је до њега дошло несамо због оскудице муниције, како Руси тврде, већ и због недостатка пушака. Чудновато је, да руски резервисти нису позвани под оружје, — шта то значи“ Дабогме, моје тумачење је само хипотетично, али ја скрећем Вама и нашим пријатељима пажњу нато зато што се бојим, да се Руси стиде да признаду прави разлог свога повлачења и свога пораза, а ја мислим да немамо више доста времена за овако дипломатисање“. Савезници морају бити начисту о чему се стварно ради код сваког свог члана, и морају гледати истини у очи« Тешко се може наћи бољи пример, каквим је очима Масарик посматрао незгоде и опасности рата. Још ћу споменути, да ово писмо, не као друга, носи место потписа псеудоним: »Е. Alg. Mill«.

Док је Масарик био у Женеви, учињени су први кораци у Лондону за остварење Школе Словенских Студија у Лондону. Родила се мисао, да би он —- са својим великим академским угледом и квалификацијама — понајбоље ушао у британске политичке кругове као представник и заговорник оваке установе, а уједно да би његова помоћ и сарадња најбрже подигли саму Школу и начинили је жижом за сваку делатност у корист Словена у Ентлеској. Ови разлози довели су до тога да му је Др. Барбе (Копаја Виттоув), ректор Лондонског Универзитета, учинио и конкретну понуду, овластивши мене (25. јуна) да у његово име разговарам о томе званично с Масариком. Али тек октобра месеца добио је овај план јасне облике. Масарик се мало предомиштљао, али је напокон пристао, те је наименован »предавачем Словенске Историје и Књижевности« на Лондонском Универзитету, и то на годину дана, па је тада отворена и Школа Словенских Студи његовим чувеним предавањем: »Место малих народа данашњој Европши«. Будући да је тадашњи Министарпредседник (Азаишћ) у последњем часу био спречен да предсе-

а у

311