Nova Evropa

па —

Zašto se uopšte prave savezi? Zar ne, da bi se bolje osigurala budućnost jedne države, bolje. nego što to ona može učiniti sama za sebe? A budućnost nemačke države nije mogla biti ni u čemu drugome do u pitanju održanja i mogućnosti postojanja nemačkog naroda. Prema tome, problem je mogao biti postavljen samo ovako: kako ima da se razvija život nemačke nacije u doglednoj budućnosti, i kako se ovome razvitku mogu osigurati potrebni temelji i neophodni uveti u okviru opšteevropskog odnosa snaga? — Pri trezvenom posmatranju pretpostavaka koje dolaze u obzir za alttivno učešće nemačke državničke mudrosti na polju spoljne politike, moralo se je doći do sledećeg osvedočenja.

Nemačka ima godišnji priraštaj stanovništva od blizu devetstohiljada duša. Poteškoće oko ishrane ove vojske novih gradjana moraju. rasti iz godine u godinu i napokon svršiti katastrofom, ako se ne nadje puta i načina da se još za vremena stane na put opasnosti ovakog propadanja i umiranja od gladi. Bilo je četiri načina na koji bi se ovakav strašan razvitak budućeg života bio dao obustaviti ili otkloniti...

Tu sad pisac opširno obrazlaže ova četiri načina: 1) da se, prema francuskom uzoru, porast rasplodjavanja veštački ograniči; 2) »umnmufarnja kolonizacija«, t. j. povećavanje i ummožavanje plodnosti i rodnosti tla; 3) pribavljanje novoga ila, da bi se prekobrojno pučanstvo na njemu naselilo, te ishranjivalo; i 4) kolonijalna i trgovinska politika. Odbacujući a limine oba prva načina, pisac se zadržava na trećem i četvrtom, pa kaže, da je nemačka spoljna politika bila odabrala četvrti način, iako bi bolji bio treči, t. J. osvajanje novog zemljišta za priraštaj novog pučanstva. I onda izlaže preimućstva ovoga puta i načina, poglavito s obzirom na seljaštvo, kao na osnovni stalež celokupne nacije; dok za industriju i trgovinu kaže, da ne mogu služiti

podlogom za ishranu naroda, već samo kao pomoćno sredstvo. Pa nastavlja: ... Ovaka zemljišna politika ne može se, dabogme, realizovati tamo negđe u Kamerunu, nego danas gotovo isključivo samo još u Evropi. Mora čovek hladno i trezno stati na stanovište, da nebo zacelo nije moglo namerno dati jednome narodu pedeset puta više zemlje i tla na ovome svetu nego drugome. U ovom se slučaju zbog političkih granica ne smemo dati odvratili od granic4 večne pravde. Ako na ovoj zemlji ima doista mesta za sve, onda neka nam še dakle d4 potrebno zemljište za Život.

Naravno da to drugi neće rado učiniti. Tada, medjutim, ima da se primeni pravo samoodržanja, pa što ne ide milom mora se uzeti silom. Da su se naši preci nekada pri svojini odlukama rukovodili sličnim pacifističkim besmislicama kao ova naša današnjica, ne bismo uopšte ni trećinu našeg današnjeg zemljišta nazivali svojim vlasništvom, i nemački narod ne bi tad imao šta više da traži u Evropi. Ne, — prirodienoj nam odlučnosti na borbu za Svoj opstanak imamo da zahvalimo za obe istočne pokrajine Rajha, a s time i za unutarnju snagu i veličinu našeg. državnog i narodnog područja; koje se uopšte samo i sve do danas održalo...

315