Nova Evropa

и Маџарима, а њихов велики прозор на Јадранско Море, на широки свијет, био би застрт туђом копреном. То сви слободни духови ове земље и разумију и осјећају. Сви, осим подлаца, плаћеника, и себичњака. Ради тога морамо прегнути да своју кућу тако уредимо, како ће бити и Хрвати и Срби задовољни; да је уредимо тако, да себичњацима не буде више омогућено да Хрвате систематски закидају, омаловажују, плијене и запостављају, а да — при томе — српски сељачки радни народ остане занемарен баш онако као и хрватски радни свијет. У уређеној — по нашој сложној вољи, а не по диктату и прохтјеву туђина, — нашој кући, ми ћемо бити у стању да се веома лако отмемо настојањима која теже за деформацијом наше нацијоналне душе. Ми прихваћамо економску сарадњу, схватамо потребе културне сарадње; али ћемо се отимати и рукама и нотама свим оним тежњама којима је циљ. да нам се нарину погледи на свијет и на његово уређење који су туђи нашему духу. Јер не желимо да постанемо душевно затрована и клонула маса, прилагођена туђим душевним назорима, оцијепљена од великог словенског стабла, ишчупана из властитог нацијоналног корјена. Народи који су потпали под туђ дух, они су убрзо изгубили и свој језик и своје народно име. Зар нам историја сјеверних Словена не пружа у томе погледу жалосну поуку и живу опомену!

У нашој кући — понављамо, уређеној по сложној вољи Хрвата и Срба —, у југословенској државној заједници, ми ћемо сами постепено, а стога и сигурно, ријешити и сва она друга многобројна питања која се од године 1918 па до данас стално појављују и одржавају неријешена на дневноме реду. Тако и онај наш одношај са бугарским народом, који се мора прометнути оп вјечног пријатељства у стварно задовољство, како би се на тај начин утрли путеви да се у времену оствари потпуна Југославија. Ради нас и ради њих. Ради потребнога потенцирања наших снага у отпору према свим покушајима међусобног завађања, те подјармљивања било економског, било политичког, било културног, Долазе и практична питања, која сва треба ријешити само у служби заједнице и за заједницу. Јер је ето већ задњи час да приступимо стварноме изграђивању наше властите државе. Државе која може бити и без Ивана и без Јована, али не и без слободна народа на своме слободном огњишту.

Др. Иво Колбе.

344