Nova Evropa

Ne možemo se oteti utisku, da je mladi pisac i pri izradi i pri opremi ove svoje knjige imao pomagača, i to dobra i iskusna pomagača,. koji se nije mao do kraja skriti: čisto bismo rekli, da kod. mas ovako uredno i besprekorno, estetski ukusno i tehnički savršeno (-ma to bila i samo doktorska disertacija, ili možda baš zato!), može opremiti i izdati knjigu samo jedan čovek — Mirko Breyer, stari majstor-knjižar i izdavač-biblijofil, otac Blanke Brajer. I obimna literatura, dobro odabrana i pregledno iznesena, uz štampane i neštampane izvore, pa lepo sredjeni indeks pozorišnih prikaza na kraju knjige, odaju iskusnog biblijografa, pod čijim je brižljivim nadzorom imao sreću raditi ovaj mladi autor. Utoliko bolje i za пјета 1 да чуат!...

Možda nije ovo ђаб ргауа ргШКа, аб Сето ве ин — п пе dostatku prostora — koristiti njome, da G. Mirku Brajeru čestitamo 75-godišnjicu života i mnoge godine književnog i kulturnog i biblijografskog rada, koji je utoliko više simpatičan i hvale vredan ukoliko su mjegova vrednost i plodnost u potpunom nesrazmeru sa skromnošću i povučenošću samog slavljenika. Njegovu »Znanstvenu knjižaru« zapamtili su svi maši stariji učenjaci i književni radnici: a ko se od naših ı stranih slavisti i kulturnih istoričara nije koristio njegovim savetom i njegovim u Jugoslaviji zacelo majbolje sortiranim naučnim amtikvarijatom! Koje čudo, da nas baš on — pre neku godinu — obdari jedinstvenom knjigom: »Rara et rarissima«, uzorno izdatom monografijom o retkim i najredjim delima stare jugoslovenske i hrvatske kulture, koja je dobrim delom on sim sabrao, te koja su sad u većini svojinom Sveučilišne Knjižnice u Zagrebu. Nisu manje vredni i dragoceni ni njegovi »Prilozi staroj hrvatskoj književno-kulturnoj povijesti«, koji prelaze u čistu oblast naše književne istorije, s obiljem podataka o starijim dubrovačkim i splitskim piscima i njihovim delima, koje je oduvek marljivo proučavao, kao i staru hrvatsku književnost u Istri. Od novijih kultumih i književnih ličnosti proučio je i pripremio monografiju (pa već ı objavio više odeljaka iz nje) o Franu Kureleu, kojom će osvetlili čitavu pozadinu i sredinu ilirske Hrvatske i doba preporoda. A kako je tek zanimljiva i sjajna njegova studija o budvanskom ipustolovu Stjepanu Zanoviću!... Ko tu ne bi poželeo od srca Mirku Brajeru još mnogo godin4 života i snage, da nastavi crpsti i objavljivati književno i kulturno blago i manje što ga je tako vredno sabrao u svoje bogate rimmice.

ет ебан

381