Nova Evropa

graničan prostor, rečju: gramicu. Švajcarska se nalazi na vrlo pogibeljnoj tačci Evrope: marodi su Švajcarske različni i sa po-

sebnim karakterom, a zemlja je — posred nemačke, talijanske, ı francuske mase, — jedna geografska celina. »PFederalizam zemlje«

čini od Švajearske jednu celinu prirode; zemlja od Švajcarske čini stvarnu državnu celinu. Sa zemljom se vezuje istorija: Švajcarska je primer obrazovanja državnih celina posredstvom zemlje i uz saradnju istorije. Švajcarska je rezultat istorijskog eksperimenia; federalizam nastaje u sporazumu zemlje i istorije. Federalizam mači dah. Ktatizam ubija duh. Goncag de Rajnold veruje, da ie u najezdi iotalitarizma opstanak malih патода џуегоуап federalizmom. U prilog ovog svog mišljenja navodi Napoleona, koji je kazao da kolikogod federalizam bio sistem protivan velikim državama, toliko je koristan malim, jer omogućuje ovaploćenje njihove prirodne snage. Za to Rajnoid smatra, da ireba Švajcarsku vratiti na njezine praizvore, na ono što je ona oduvek bila, 1. j. aavez narod4, i skup saveza, država. Ne mostoji švajcarski narod, već postoje švajcarski narodi. Francuska Revolucija je htela da od Švajearske učini jedan narod, dok Švajearska može da opstane samo ako se vrati na svoju prvobimu koncepciju čistog federalizma, na savez kantona i mnazodš, na hrišćansko i religijozno shvatanje države i naroda. Švajcarska civilizacija je kantonalnma i pogranima: ona drži širom otvorema vrata svim uticajima. Burskhart je tipičan predstavnik Bazela, ali je on isto toliko Evropljanin koliko je i Ruso Ženevljanin ı Evropljanin; i Albert de MHaler je isto toliko Bernianim koliko je Evropljanin. Švajcarska je u sužtini mala ujedinjena Evropa, ali hrišćanska i religijozna, sa svojim mejednakim i različnim svetom, antirevolucijonama i reakcijonarna, slobodna i individualistička.

Hrišćanska Evropa, medjutim, umire i nestaje. Jakobinaki i revolucijonarni totalitarizam osvaja sve velike narode susedme Švajcarskoj. Konfederacija reagira protiv nove stvarnosti etatističkom demokracijom i etatističkim birokratizmom. Ali je ta reakcija nedovoljna i preslaba. Švajcarska treba da se obnovi i podmladi, jer je ona ostarela. Goncag de Rajnold vidi ovu obnovu m hrišćanstvu i u federalizmu. — »Federalizam nosi razlog svome opstanku, ima svoj koren u bitnim i osnovnim pravima ljudske ličnosti. Ljudska ličnost ne može ni da se pomiče ni da se razvija van prirodnih i istorijskih sredini čiji je ona centar: porodica, opština, pokrajina, grad. Pederalizam ima za misiju da se oslanja na sebe samoga, na autonomiju svojih središta, da bude njihov izraz i njihov bra-

81