Nova Evropa

Узрок дугих патња у животу Т. Шевченка био је политичке природе. 1846 тодине он је приступио био тајном удружењу Кирило-Методском које је организовао познати историчар Н. И. Костомаров. Писац »Кобзара« постао је ватрен пропагатор идеја те организације која је тежила ка свесловенском уједињењу, уништењу племенске и религијозне распре. Будућност су они замишшљали у облику ошпирне федерације словенских племена, на челу са Сејмом у коме би посланици савеза република решавали послове целог словенског света. Како се види, циљеви за оно време, веома »опасни«. Зато је он — априла 1847 — на годину дана по ступању у Друштво, ухашшен, баш када је ишао хитно у Кијев, где је имао да буде кум на венчању свога пријатеља и једномишљеника Н. И. Костомарова. Уместо у цркву, песник је доспео у апс, па је упућен у оренбуршке степе, у далеку тврђаву Орек. Казна је пооштрена тиме, што је песнику и сликару нај строжије забрањено писати или цртати. Али, ни десет година понижења и таворења по касарни нису биле у стању да сломе дух украјинског песника. Његова је душа била здрава, а имао је свој унутрашњи свет, жудњу за све лепо и паметно: у дугим мрачним данима, а нарочито у ноћима, он је сањао о слободи, ковао планове за будући нов живот, који је желео да посвети уметности.

С објављивањем дневника Т. Шевченка почело се одмах после песникове смрти, али не у целини; целокупан текст угледао је света тек пре неколико година. Узрок је, што многи делови нису могли бити објављени у штампи за време апсолутистичке Царске Владе. Тек у наше дане ослобођен је цензорства и 1927 године први пут изишао је Дневник у монументалном издању Украјинске Академије Наука, која је преузела права на издање сабраних дела Т. Шевченка. То академско издање тешко је приступачно широј маси руских читалаца, због свога обима и украјинског језика на коме су дати коментари; али постоји скраћено издање Академије из. године 1931. Сам Дневник обухвата релативно кратко време: једну годину (1857), која пада баш између његова војничког ропства и почетка слободног живота по повратку у културни свет. Према томе се и Дневник — несамо по садржини, већ и по тону и стилу, — дели у два дела: онај у тврђави пун је интересантних детаља, који имају литерарну вредност; а онда, у старој средини, Дневник се претворио у сухо свако“ дневно записивање сусрета с људима, посета, ручкова, и ретких опажања и размишљања о себи и своме раду. |

194