Nova Evropa

Овај неуспели експерименат није задуго прекинуо политички и друштвени рад Александра Шуљгина. Године 1919 видимо га на мировној конференцији у Џаризу, у својству члана украјинске делегације; затим у Прагу, на катедри Украјинске Историје. На томе положају штампао је неколико више публицистичких него ли научних радова из своје струке. Овим тога, ушавши у странку бивших присталица Нетљуре, последњег украјинског диктатора, која је након његова пораза нашла уточишта и заштите у Пољској, развио је Шуљгин необичну активност у подстицању нацијоналистичких тежња код многобројних народа који улазе у састав Руске Државе. О томе свом раду издао је недавна и једну обимну и занимљиву књиту.

Др. Владимир Розов.

Мека zasja sunce, da se gubi mrak!

U prvoj polovini XIX veka živeo je blizu grada Kijeva jedan čovek po imenu Jakov Šuljgin. Imao je dva sina: Vitalija i Nikolu. Nikola je umro mlad, ostavivši svoju porodicu brizi svoga brata. Vitalije Šuljgin postao je profesorom Univerziteta Sv. Vladimira u Kijevu i osnovao je novine »Kijevljanin«. Naravno da je smatrao sebe Rusom, jer su to Šuljgini bili ako ne од ровапка sveta ali svakako odkad ih pamte ljudi i beleže povelje. Drukčije je mislio i osećao njegov sinovac, Jakov Šuljgin, sin njegova brata Nikole. Jakov Šuljgin, kad je postao studentom Univerziteta, nazvao je sebe »Ukrajincem«, pa pošto je postao i članom nekih revolucijonarnih društava, kažnjen je progonstvom u Sibir. Ipak, nakon izvesnog vremena, izmirio se sa Vladom, bio je vraćen u zavičaj, u Kijev, i postao je profesorom na Kijevskoj Carskoj Gimnaziji, na kojem je položaju i umro. Taj Jakov Šuljgimn bio je stričević pisca ovih redaka, 1. ј. Vasilija Šuljgina, Vitalijeva sina. Ja smatram sebe za Rusa, — kao i moj otac, kao i moj stric, otac Jakova Šuljgina, kao naš zajednički deda, kao i svi Šuljgini. Ali eto, taj moj brat od strica proglasio je sebe Ukrajincem. Nameće se pitanje: kako to, da članovi iste porodice pripadaju raznimnarodim a? — Neka na to pitanje dadu odgovor oni koji su otpali od svog naroda; a mi Rusi čuvajmo' nacijonalno ime naših predaka.

Ali, da nastavim o Šuljginima. Jakovu Šuljginu rodio se sim Aleksandar, koji je dakle sin moga brata od strica. Čitaoci »Nove Еугоре« ргобмабе п ovom broju i njegov članak, kao i moj.

129