Nova Evropa

зиве против Москве. Уосталом, сасвим је разумљиво, да Русија неће да изгуби тако богату земљу као што је Украјина: а можда је још разумљивија мржња против украјинске тежње за политичком независношћу оних Великоруса или русифицираних Украјинаца који су се, живећи на Украјини, осећали као код кућеми били тамо стварни господари: нови људи, нови за њих непознати језик и култура потискују их у позадину и они се не могу прилагодити новим приликама. Али, без обзира на њезин унутарњи став према захтевима Украјине, Црвена Москва морала је, како смо већ горе споменули, да води рачуна о снажном украјинском покрету као о ревлној животној чињеници, па — иако су се оллучили да по сваку цену задрже Украјину и униште њену фактичну самосталност — бољшевички прваци нису се ипак усудили да претворе Украјину формално у провинцију Москве: де iure Украјина остаје самостална република, истина совјетска. Спочетка бољшевици нису много марили за украјински језик и културу; штавише, понеки Украјинци су и ишчезавали у подрумима »Чеке« само због употребе украјинске речи. Али, ускоро, бољшевици су увидели, да оваква политика може само да повећа отпор Украјинаца и зато је проглашен »курс украјинизације«: све чиновништво и сви комесари, без обзира на народност, натерани су да науче украјински језик и да на њему уредују. Створен је систем украјинске државне просвете, са универзитетима и високим техничким школама свих струка, са средњим и стручним школама и, разуме се, са раширеном мрежом основних школа; док пре Револуције није постојала ниједна једина несамо државна него ни приватна украјинска школа, сада су око 90% свих школа чисто украјинске (остало припада нацијоналним мањинама). Шо себи се разуме, да је дугогодишњи рад тих школа допринео већ много јачању и ширењу нацијоналног покрета. Допуштајући некада да се Шевченкова слика вуче у буквалном смислу по блату, бољтевици сада њему граде споменике; суровим мерама сузбијајући политички сепаратизам, они сад — да би одржали своју насилну владавину на Украјини — морају да воде озбиљна рачуна о украјинском покрету и свему што је с њим у вези, Тако стоје ствари у Русији; а шта да се каже о противницима бољшевика у сверуским круговима, поглавито о онима у емиграцији

Да оставимо пострани старе реакцијонаре и бирократе, који нису ништа научили и који још увек ништа не разумеју, чекајући да се неким чудом врате у Русију, па да је нађу потнуно онаквом

135