Nova Evropa

каква је била пре двадесет и више година. Реалније и јаче групе емиграције виде данас, да садашња Украјина није више она предратна, и зато, водећи рачуна о украјинском покрету, предлажу Украјинцима такозвану »федерацију«. Занимљиво је, да је идеја »федерације« украјинског порекла, и да је њу нарочито обрадио и истицао велики украјински политичар и књижевник друге половине 19. столећа, Михајло Дратоманов (умро у изгнанству, пошто му је Влада одузела катедру на Кијевском Универзитету). Али, у старо доба готово нико из редова сверуске интелитенције није примао идеју федерације, док сада, гле, има одједаред толико »федералиста«! Међутим, и то је већ прекасно: сада ће се тешко наћи и једна украјинска политичка група која би прихватила такву федерацију. Јединствену гарантију противу московске експанзије на Украјини, Кавказу, или у Туркестану, сви ти народи виде у оцепљењу од Москве, у стварању политичких граница које би чувале нацијоналне армије. Само тако били би ови народи обезбеђени од бољшевизма или других напасти које би долазиле на Украјину из Москве!... Али, ови сверуски »неофедералисти« никад нису јасно изложили свој план, па стварно и не знамо како они замишљају ту своју »федерацију«“ Јасно је, свакако, да се и они боре против државне самосталности Украјине; ako су схватили значај украјинског покрета и тежњу украјинског народа за политичку самосталност, а знаду да се јединство Совјетске Уније ослања на репресије и терор, ти исти емигранти, који иначе безобзирно мрзе бољшевике, спремни су да помогну

спољну политику Литвинова и другова.

Има, напокон, и извесна група сверуске емиграције која је готова да призна независност Украјине — ако би сеос помоћу тога признања могло срушити бољшевизам. »Ако је за спас организма потребна операција, или и ампутација ноге или руке, треба пристати на њу ради спаса целог организма«, — тако отприлике резонују ови људи, »Што брже наступи ослобођење, тим боље; па ако благодарећи томе настане и оцепљење Украјине или Кавказа, треба се с тим измирити, — а после ћемо видети« ... Колико има таких људи, тешко је рећи; баш као што не знамо тачно ни где су они такво схватање и своје планове јавно изнели. Знамо само поуздано, да је то расположење доста знатних група сверуске емиграције. О њима Украјинци, међутим, воде мало рачуна, јер они не пуштају с вида, да без одлучне борбе никад неће бити успостављена самосталност Украјине.

136