Nova Evropa

Ukrajina ı Rusija,

Pisac ovih članaka, Dimitrije Ivanović Dorošenko, potomak ugledne i čuvene ukrajinsko-kozačke plemićske porodice, po struci je istoričar; ali je za Svetskoga Rata postao jednim od vodećih Ukrajinaca, vršeći razne važne javne funkcije. Posle Revolucije, Sveruska Privremena Vlada postavila ga je za generalnog komesara u okupiranoj Galiciji i Bukovini; a kada su se ruske trupe povukle iz ovi pokrajina, Dorošenko je premešten u svoju rodnu guberniju Černigovsku, na levoj obali Dnjepra, u svojstvu komesara Sveruske Vlade, gde je ostao sve dok boljševici nisu zauzeli Černigov. Za vreme hetmanske vlade na Ukrajini bio je Ministar Spoljnih Poslova, pa je — razrešen ove dužnosti — izabran za profesora Opšte Istorije na novoosnovano?i ukrajinskom univerzitetu u Kamencu-Podoljskom. U emigraciji, Dorošenko je napisao velik broj knjiga, rasprava, i članaka, držao raznovrsna predavanja, poimence u Pragu i u Berlinu. lako zastupa ideju sarniostalnosšti ukrajinskog naroda ne spada u red ukrajinskih separatisii i šovinista, i nije nikad prekinuo veze sa ruskom kulturom i Rusima.

Uredništvo.

L Ukrajinski nacijonalni pokret.

Možda se iii ti jednoj istoriji slovenskih naroda nije nagomilalo toliko svesnih i nesvesnih nesporazum4, pa i izvrtanja jasnih i prostih fakata, kao u istoriji uzajamnih veza dvaju velikih istočnoslovenskih naroda: ruskog i ukrajinskog. U tim nesporazumima nije lako snaći se ljudima sa strane, medju njima poimence i jugoslovenskimi čitaocima. Doduše, bilo je doba kad su baš Jugosloveni vrlo dobro poznavali Rusiju (ondašnju Mos koviju) i Ukrajinu: to je bilo oko sredine 17. stoleća, kada su na hiljade Srba i Hrvata stupali u redove ukrajinske vojske, za hetmana Bogdana Hmeljnickog i Ivana Vigovskog; a i kasnije, kada su — pred kraj 17. i ma početku 18. stoleća — mmogobrojni jugoslovenski emigranti ulazili u redove kozačke vlastele (Dumitraški-Rajići, Markovići, Vukotići, Miloradovići, Slavuji-Trebinjski, Depreradovići, ı drugi), te dali ukrajinskom društvu čitav niz viših administrativnih činovnika i kulturnih radnik4.*) Tada su mnogi i mnogi jugoslovenski mladići

*) Ovde nam se čini da, istini za volju, treba dodati, da su pozivi Srba i Hrvati u rusku vojnu službu i njihovo nagradjivanje dobrima na Ukrajini — od

strane vlada Petra Velikog, Ane Ivanovne i Jelisavete, — izazivali često nezadovoljstvo i žučne proteste kozačke aristokracije, koja Je u tome gledala povredu svojih prava. Napomena Uredništva.

140