Nova Evropa

Друго издање. Два пријатеља Југославије.

(ЕмилОмани Хермон Олд.)

Поводом осамдесеттодишњице нашег сарадника Емила Омана (Етаз]е Наптап1), једног од најстаријих живих пријатеља нашега народа, и поводом једног реткот одликовања нашег пријатеља Хермона Олда (Негтол О “ 14), генералног тајника и благајника лондонског ПЕН-клуба, »Нова Европа« сматра својом пријатном дужношћу да се придружи честиткама и да с неколико

редака забележи ове њихове прославе.

Осамдесеттодишњицу Емила Омана (која се навршила ИЕ априла ове године) прославила су код нас почасном академијом београдска учена друштва, поименце Универзитет и Академија Наука, на иницијативу Друштва Пријатеља Француске (Ат15 de la Егапсе), у свечаној дворани Свеучилишта, под предсе дништвом професора Павла Поповића. Главни говор одржао је том приликом професор Миодраг Ибровац, стари ученик и пријатељ слављеников; а други његов стари ученик и поштовалац, професор Светислав Петровић, написао је чланак о Емилу Оману и о његову раду, у подлиску листа »БЕсћо де Вејстаде« (од 26. априла), дајући потицај за ову прославу. У име Друштва Пријатеља Француске поздравио је слављеника на академији професор Гргур Јакшић, који није пропустио ову прилику а да не осуди закулисни поступак неких београдских накладника и њихових универзитетских сарадника услед којега још ни до данас није угледао света превод капиталног дела Емила Омана, »La formation de la Yougoslavie« (1930), xoje je уједно досад највећи научни рад о овом за нас тако важном предмету. Припремајући га и прикупљајући зањ грађу, Емил Оман одржао је многобројна предавања несамо на Сорбони — на којој је деценијима држао катедру историје и књижевности словенских народа — већ и по целој француској провинцији и у иноземству. Наши читаоци сећаће се његова предавања, што га је приредила »Нова Европа« (17. октобра 1923) у Загребу, »Будевит ХТУ и Петар Зрински«, које је професор Оман одржао на хрватском језику (одштампано у »Новој Европи« од 11. децембра 1923, под натписом: »Француска дипломација и Петар Зрински, и други односи

француско-хрватски«).

222

аи