Nova Evropa

ских држава и њихову независност, или да у њима изазове нереде, а да то истовремено не произведе реакцију осталих великих сила, — то је питање. А с тим питањем је у непосредној вези образовање балканског неутралног блока у циљу чувања мира и одбијања сваког нападаја, о чему се у задње вријеме толико говори и пише. Највећи аргуменат за то је белгијско-холандски савез, који је — према врло озбиљним обавјештењима — спасао Холандију од сусједне инвазије. Сличан мировни блок на Балкану је засада онемогућен највише због бугарско-маџарских ревиндикација према Румунији, која је непопустљива баш као што су непопустљиви и њезини сусједи успркос непосредне руске опасности.

Међу великим силама се залаже за балкански блок шрвенствено Италија, која је већ много учинила да побољша односе између балканских држава, те која нарочито помирљиво утиче у Будимпешти, Софији, и Букурешту. Са том акцијом слажу се и савезници, који су још одлучнији у подржавању садањег стања на Балкану и односа између појединих балканских држава. Против блока је Русија, јер би могао да јој се успјешно одупире, те стога подземно рује против Румуније, Маџарске, и Турске, а Бутарску подржава против Румуније. Њемачка је против блока, јер би био привредно слободнији према њој, а и могао би онемогућити да се на том подручју изазове спор између Русије и савезника, па и Италије. Напори југословенске дипломације иду затим да до блока дође, јер би такав мировни блок најбоље одговарао највишим интересима свих балканских држава, па према томе и једино исправном и спасоносном начелу: Балкан балканским народима.

Пошто смо ово већ били написали, одржао је свој најављени говор, на сједници фашистичког Дома Корпорација (16. т. мј.), Министар Спољних Послова, потврђујући у цијелости горе изложене основе данашње талијанске спољне политике, дефинисане уосталом већ и од Великог Фашистичког Вијећа прије неки дан. Једино се не можемо домислити, како је троф Ћано — на основу свега изложеног —- дошао ипак до закључка, да балкански блок »не би био користан земљама које би у њега ступиле«2...

Др. Отон Апброж (Рим).

419