Nova Evropa

— стварно. — - уживати у свему што је добро у животу«. Онда настоји да то заодене у мало конкретни ЈУ форму: »Како да се уреди и организује тај нови светр О томе треба повести расправу: како да рат, који је по себи зло, буде од користи, да се претвори у нешто позитивног« Критикујући своју властиту владу, али увиђајући да није час да се тражи друга. Велс препоручује да јој се помогне, односно да се из ње извуче што се више може; а пре свега, да се њу присили да уочи за што ратује. »Јер очигледно«, каже Велс, »нико од нас не мисли, да ми напросто хоћемо само да тучемо Немце!...« Важније је знати, шта има да буде с Немачком после рата, т. ј. наћи што пре основна начела за нов поредак, како су то увек чинили Енглези и Французи у критичним временима, па у општој организованој дискусији утврдити права човека према приликама и потребама садашњице, а онда тек расправљати о циљевима рата. Свакако треба из данашњег каоса изаћи и стећи нову концепцију о свету какав желимо да буде после овог рата; па »ако у томе успемо, у сарадњи са свим слободним и напредним, радикалним и левичарским мислиоцима целога света, онда ћемо стати пред Г. Чемберлена, и пред његове другове и код куће и на страни, и рећи ћемо им: „Ето, је ли ово због чега ми водимо рат» Ако није, онда нам изволите изнети због чега Ви мислите да се води рат“ И, исто.тако: „Реците, куда нас водитег2!... А ако не знају, нека се макну и нека начине места другима.. «

Сутрадан, пошто је на овај начин отворио дебату, Велс је продужио да објашњава потребу основних начела. »Кад сам се распитивао« — тако пише — »код младих људи и жена, зашто су за рат, нашао сам да их поглавито крећу у том правцу две ствари: прво, да би се укинуло насиље у свету (рат рату'); и друго, што су били дубоко узбуђени повредама човечјег достојанства од стране противника... Најглавније што им се чинило да треба да уђе у проглас о ратним циљевима било је, да се оваке ствари не смеју нипошто више дешавати, нигде на свету...« И ту ставља на расправљање прву тачку свога Нацрта, образлажући њезину неопходност. М друга тачка, одмах затим, тиче се човека као телесног бића, нарочито његова односа према друштву и околини и заштите његове личне слободе (»ћађеаз согриз«).

60