Nova Evropa

Да ресумирамо. Кад су пропали ратни подвизи старе врсте, 1878 и 1882, омладина наставља нацијоналну борбу културним путем. После генерације Игњата Гатала, која покреће »Гусле«, да буди дух песмом, представом, предавањем, кристалише се прва школска омладина у новооснованој Гимназији, и — у наслону на општи народни покрет, — формира се иза 1896 у својој литерарној дружини, где чини неколико узастопних залета. Она даје потицај за опште организовање српских средњешколаца у Босни и Херцеговини. Од балканских ратова долази се до пароле Србо-Хрватства, а убрзо затим и до Југословенства.

Од посебног интереса било би испитати је ли икаквих специфично атентаторских инспирација та омладина нашла у лектири или где друго док је била у мостарском гнезду. Ја сумњам да је, иако је отуда Жерајић, први атентатор, и Гаћиновић, онаки пропагатор атентата. Из Мостара се понео дух лепоте, чојства, јунаштва, и дух пркоса; а друго се, код ретких појединаца, калемило доцније, са разних других струка.

Тако би, по моме површном сазнању, изгледало нацијонално кретање код херцеговачких средњешколаца. Доста тога ја дабогме не знам. Али ми се чини потребно истаћи овде на крају једну ствар: омладинско кретање било је одраз општег народног покрета. Не треба међутим претеривати у давању превеликог значаја природним ђачким покретима, како се то код нас у последње време и одвише чини. Све ово што горе изнесосмо може бити занимљиво као прилог културној историји специфично нашег друштва босанско-херцеговачког и његову нацијоналном врењу; за избијање Светског Рата оно није значило такорећи ништа.

Перо Слијепчевић.

80