Nova Evropa

su već jednom (u XVI vijeku, pod Matijem Ivanićem)'·obračunale s izrabljivačima; a »Stara. maslina u škrapi« već

vidi kako iz zemje

natopjene poton iz mijarih се!

nikne novi Matij

1 гезје

уест

i VEĆI. . On sam (»Prid slikon pokojnega dida«) traži od djeda koji je svoju mladost lomio po Kustoci i пеги — зпаве za. nove daleke pute...

U cikkusu »Oni ča olhodu«, Franičević daje sa nekoliko poteza umjetničku sliku iseljenikova života na polasku, u tudjini i na povratku, — poslije Kranjčevića i Domjanića nesumnjivo najbolje iz toga žanra u hrvatskoj poeziji.

Pjesme u zbirci »Na pojih i putih« čine savršenu cjelinu; pojedine pjesme mogle bi pak da služe na čast svakoj antologiji naše savremene lirike, jer osvajaju svojom neposrednošću, dubinom osjećaja, ljepotom forme, i muzikalnošću ritma.

Živko Vekarić.

Белешка. Смрт Љубе Давидовића.

Љуба Давидовић био је најлепша и најсимпатичнија фигура предратне и ратне Србије; он је бившу Србију, и у ових двадесет година после Рата, најдостојније представљао. Изашавши из Пашићеве Народне Радикалне Странке, он је био један од главних твораца Самосталне Радикалне Странке, која је после Рата — као Демократска Странка — настојала прикупити непокварене (читај: антирадикалске) народне елементе. За све то време, од разиласка с радикалима, он им је био највећи и најопаснији противник, а лично антипод Николи Пашићу. О томе је и сам написао чланак, у »Новој Европи« (број за јуни 1926): »Ко може са радикалима, и са Пашићем«. Али је ипак једном поново пошао с радикалима (да помогне пок. Вељи Вукићевићу саградити »чврсти град«), и мимо свог бољег уверења, како је и сам признао писцу ових“ редака. Да није то учинио, он би и у пречанским крајевима

95