Nova Evropa

Nikakva administracija neće dobiti vlast da pod izgovorom hitnosti, shodnosti, ili sličnog, stvara ili dalje definiše prekršaje, ili izdaje naredbe koje bi na bilo koji način mogle kršiti prava i sloboštine ovde izložene.

Celokupno zakonodavstvo mora biti javno i odredjeno. Nikakav tajni ugovor neće važiti za pojedince, organizacije, ili zajednice. Neće biti dopuštene nikakve suverene naredbe tajnih saveta, ni slično.

Narod je jedini izvor zakona, a budući da život stalno teče dalje k novim gradjanima, nijedno pokolenje naroda ne može u celini ili od česti odreći se ili delegirati zakonodavnu moć koja je inherenina u čovečanstvu.

(4) Zaštita protiv tajnog svedočenja:

Tako čovek podleži slobodnoj kritici svojih bližnjih, on mora biti adekvatno zaštićen od svake laži ili klevete koja bi mu mogla naneti boli ili štete. |

Svaki čovek treba da ima pristupa ka bitnim podacima koji se na njega odnose, u svim kartotekama koje se vode u administrativne svrhe; a na njegov zahtev, te podafke treba proveriti i ispraviti.

Kartoteka (dosije) nije drugo do memorandum (potsetnik) koji se vodi u administrativne svrhe. Ona može opravdati privremen pritvor prema odredbama Habeas GCorpus akta, ali ne opravdava deportaciju ili kakvu drugu kaznu. Ona se ne može upotrebiti kao dokaz (svedočanstvo) bez propisne potvrde u javnoj sudnici.

Prva i druga tačka, prema tomu, odnose se na telesnu zaštitu pojedinca i njegove slobode, dok treća i četvrta odredjuju demokratsko shvatanje zakona. Pošto ih je, kako smo videli, obrazložio (u »Daily Негаја«-а од 5. 6. 17. februara), Vels je proglasio sabor za raspravljanje o Deklaraciji otvorenim, i već idući broj laburističkog dnevnog glasnika otvorio je stupce mišljenjima desetorice uglednih javnih radnik4, koji su Velsov predlog podvrgli svojoj kritici. Prvi je uzeo reč poznati, danas možda najpopularniji i najčitaniji, engleski politički pisace Herold Nicolson, sin poznatoč britanskog diplomate, kroz dvadeset godin i sam u diplomatskoj karijeri, koju je napustio da bi se sav posvetio Javnom radu i publicistici. Nikolsn, koji je proveo tri godine kao viši činovnik Rritanske Ambasade u Berlinu, nalazi se danas u prvim redovima boraca protiv diktator4 a та поу рогедак u Eyropi, pa je mjegova Kmjižica u Penguin Specials (»Žašto je Velika Britanija u ratu«) svakako jedna od najbolje i najzanimljivije napisanih rasprava o uzrocima ovoga rata i o izgledima njegova svršetka. On naravno pozdravlja diskusiju o novim pravima čoveka,

103