Nova Evropa

након што је био публициран у књизи »Еаје«. Та његова изјава, према стенографским биљешкама, гласи у цијелости овако:

»Ови су документи (Статут) били у мојим рукама у јануару мјесецу 1908. У то вријеме била је у јеку црногорска афера с бомбама. Како је у овом Статуту садржана точка 10, која се баш покрива апсолутно с оним што је било наумљено у Црној Гори, а осујећено 6. или 7. новембра открићем бомба, ја сам у најбољој намјери тај Статут предао тада у јануару у руке Г. Јанка Вукотића, првог доглавника књажева, и ја тај први оригинал, Миланов, нијесам имао у рукама. Овај Статут није био у мојим рукама од мјесеца јануара, не могу се сјетити тачно датума, па до 10. јуна 1908. Што ме је руководило да овај Статут дадем из своје руке, јест највише то, да ме аустријске власти не ухвате са Статутом. Ја сам вјеровао у патријотизам Господина Књаза, па ћу и данас доказати, да не вјерујем нити Г. Масарику нити писању ,Wiener Aligemeine Zeitung', na би овај Статут могао бити дат Министарству Вањских Посала. Статут је био код Црногорске Владе, респективе код доглавника књаза Николе бригадира Јанка Вукотића, коме су Србијанци испрегнули коње и возили га, а мене сматрају најгорим човјеком. Овај је Статут до 10. јуна био у рукама Црногорске Владе. Пошто је мој исказ пао на црногорском суду 3. јуна, кад сам ишао са Цетиња, ја сам замолио, да ми се врати Статут...«

У овој се изјави каже, да је Настић дао Статут »у руке« Јанку Вукотићу, док Лопичић каже да је Статут добио у Зеленици од Настића. Лопичић је донио за Настића писмо од Јанка Вукотића, па је вјеројатно стога Настић схватио да предаје Статут »у руке« Вукотићу, предајући га у руке његову изасланику. Преслушање Настића пред цетињским судом извршено је 3. јуна 1908, а пар дана послије он је отпутовао за Загреб. У свом исказу пред загребачким судом испричао је, да Статут није смио собом однијети с Цетиња бојећи се да не буде од полиције претресен, па да му не заплијени Статут, те је замолио да му се достави у Загреб по повјерљиву човјеку. На Цетињу је одређен да му донесе Статут Марко Хоти, дворски бријач, који је од Котора путовао истим бродом којим и Настић и Пера Ђорђевић, изасланик београдског Новинарског Удружења, који је присуствовао расправи на Цетињу. На расправи у Загребу, Настић се позвао на Ђорђевића и на неког правника Латиновића, да је са њима путовао Марко Хоти и да му је у Загребу у дворишту »Хотела Лам« предао Статут, 10. јуна 1908.

192