Nova Evropa

provesti, objektivna činjenica koja sa njegovim ličnim dispozicijama nema nikakve veze. Za Ljenjina, diktatura proletarijata »ne znači samo vlast nad izrabljivačima; štaviše, ne znači uglavnom ni vlast. Ekonomska podloga ovog revolucijonarnog vršenja vlasti, garancija njegove životne sposobnosti i napretka, leži u tome, što proletarijat stvara i ostvaruje viši tip društvene organizacije rada nego što je ona kapitalizma. To je bitno. U tome je izvor snage i Jamstvo Za neiZostavnu i konačnu pobjedu socijalizma...« Njemu је zato bilo jasno, da svoj cilj može ostvariti samo ratom; 1 џ ratu je vidio — kao i Klauzevic (kojega je sistematski studirao) — akt sile, da se neprijatelja prisili na izvršenje naše volje. Rat Je voljni akt sile, u kojemu ne mogu i ne smiju odlučivati nikakvi drugi momenti do punog napora da se postigne cilj. Ako je nakon sprovedene revolucije izvršio eksproprijaciju produktivnih sredstava, onda to prvenstveno i nije bila stvar ekonomije već rata: socijalizacijom su eksproprirani neprijateljski društveni slojevi, i time im je oduzeta podloga njihove moći. A to Je bilo od presudne važnosti. S ekonomskog stanovišta bilo bi logičnije, da se sprovodila planska socijalizacija, Jer ona ne bi bila izazvala katastrofalni privredni kaos:; ali ratna nužnost diktirala je brzi zahvat u privredna preimućstva neprijatelja. Na drugoj strani, rat mora mobilizirati na najenergičniji način s v e duhovne snage naroda i ne smije im postavljati nikakve racijonalne brane. To je Ljenjinu bilo potpuno jasno: »Rat mora u masama razriješiti najsmjelija čuvstva, i nije moguća revolucijonarna taktika koja ne vodi računa o ovim novim smjelim čuvstvima«...

Nije potrebno uprijeti prstom na onu otrcanu frazu, da se »revolucije ne prave kolonjskom vodom«:; ali treba naroČito ukazati na činjenicu, da se revolucijonarne tekovine ne mogu sačuvati u oblicima anarhične slobode. Potrebu nove organizacije izrazio Je Ljenjin možda na brutalan način kad je текао, да је sloboda gradjanska predrasuda. Ali, ako je htio da svoje djelo sprovede u život, morao je u prvom redu osigurati opstanak svojoj političkoj i socijalnoj tvorevini, a u drugom redu disciplinirati ljudski materijal, koji mu je bio potreban za izgradnju novog društvenog poretka. Tu dolazimo do problema terora, koji je izazvao naročitu reakciju u Evropi, Sdje je u najboljem slučaju bio kvalificiran kao

283