Nova Evropa

Knjida XXXIIL Broj 9. 26. septembra, 1940

О малодушности малих народа.

Држање малих народа у данашњој Европи карактерише једна негативна црта: малодушност, отсутност снаге и достојанства духа. Ова црта долази нарочито до израза у наше дане, кад велики народи стоје један према другом наоружани до зуба, или су се већ ухватили у коштац и боре се на живот и смрт. У страху који их је спопао, мали народи уз часне изнимке — обневидели су и не могу да се снађу, престали су природно мислити и логично расуђивати, и падају из крајности у крајност: поричу оно што су до јуче исповедали, а проповедају оно што су још јуче осуђивали или исмејавали. Обузела их је једна једина мисао: по сваку цену спасти себе од рата и од невоља које он носи; а другима — како Бог да! Опседнути овом мишљу, они иду много даље него што се то од њих очекује. Јер ником паметном не пада на ум да тражи, да се поједини мали народ испрси и да пркоси, или чак да нападне неког свог великог суседа; или да демонстративно узме у одбрану каквог свог удаљеног ранијег пријатеља и савезника. Међутим, колико је одстојање између такова изазивачког става и изневеравања лојалне неутралности на једној страни, и истрчавања пред рудо, односно подилажење под скуте и додворавање на другој страни! А ово друго доживљујемо, у последње време, кадикад у толикој мери да и сам онај пред ким се пада на колена и метанише одмахује руком, као да хоће да каже: »Не, хвала, не могу да верујем да је та љубав од срца, јер сам је још јучер видео на противној страни... .« Треба се само сетити шта је писао један познати талијански новинар, тумач званичне политике фашизма, кад су — поводом капитулације Француске — поједини француски министри и политичари у Бордоу почели одједаред окретати своје кабанице

257