Nova Evropa

Каргоја“)), Кола Си зе оуот пећ гаХепот ргШКкот да —u vezi s podacima što ih on iznosi o mojoj doktorskoj disertaciji (»Das serbische Volkslied in der deutschen Literatur«, 1905) i sa jednim mojim kasnijim člankom o Geteovu prevodu »Hasanaginice« — obnovim i učvrstim jedno obaveštenje koje sam o istom predmetu već jednom dao u jednoj belešci »Nove Eyvrope« (od 11. septembra 1927), »povodom jedne napomene profesora Murka«. Radi se o jednom načelnom pitanju o kojem »Nova Evropa« stalno raspravlja, te do čijeg nam je pravilnog postavljanja i konačnog rešenja naročito stalo (pre godinu dana — kako će se odma setiti naši čitaoci — izneli smo ga bili pod nazivom »srbohrvatstva« i oko toga zapodeli polemiku sa »Hrvatskim Narodom« Dra. Mile Budaka).

U belešci o kojoj je reč, reagiram na jedan prekor prof.

*) Odista je »Hrvatska Straža«, u svome broju od 27. septembra (medju »Političkim bilješkama«), udarila opet — na svoj uobičajeni način — na Dra. Esiha i »Jutarnji List«, što »donosi prigodni članak o šezdesetoj godišnjici Milana Ćurčina, srpskog književnika, koji u Zagrebu izdaje časopis ,Novu Evropu'«, pa se zadržala na nekim citatima, uz ovaj komentar: »Mjesto da „Jutarnji List konstatira, da bi poslije 20 godin4 sličnoga pisanja g. Ćurčin najbolje učinio, da svoj list — koji inače izlazi u Zagrebu uz potpuno isključenje i neinteresiranje hrvatske javnosti — nazove imenom „Stara Evropa, on donosi i ovakav sud: „Svojom Novom Evropom, koju izdaje dvadeset godina, Ćurčin je izvršio velike zadaće ... Mi u to najozbiljnije sumnjamo. Ako je uostalom i izvršio nekakvu zadaću, tada je pitanje, koliko je pisanje njegova slavosrpskog časopisa koristilo hrvat-

skoj narodnoj stvari«... Uzgred budi rečeno, da li »Hrvatska Straža« oseća kako demantuje samu sebe kad nam — uz tolike ranije pomene i pozdrave — žrtvuje i sama opet tridesetak redaka svoga dragocenog

prostora, pa čak prenosi čestitke i pohvale nama i iz drugih zagrebačkih listova; jer, ko bi bila ta »hrvatska javnost« ako to nije ona, »Hrvatska Straža«, uz »Jutarnji List« i ostale zagrebačke i banovinske dnevnike i listove, koji »Novu Evropu« često spominju i navode (mnogo češće nego »Hrvatsku Stražu«), iako mi to ni od koga ne tražimo? Eto, slučajno je baš i uvodniku zadnjega broja »Nove Evrope« posvetio čitav svoj uvodnik po mentalitetu i načinu pisanja »Hrvatskoj Straži« najbliži hrvatski dneynik (»Zagrebački List«e), o čemu nećemo ovde govoriti. Uostalom, ne mislimo se upuštati ozbiljno ni u polemiku sa »Hrvatskom Stražom«, jer iako je iz nje — već pre više meseca — izišao onaj »duh koji sve poriče«, njoj još uvek ništa nije dobro u ovoj državi; osim toga, naši se pogledi na svet razilaze već na polaznoj tačci, pa bi bio uzaludan svaki pokušaj da jedan drugog uveravamo... A što se tiče »slavosrpstva«e »Nove Evrope«, o tome govorimo gore, u našoj belešci.

349