Nova Evropa

јатор и извршилац најузвишеније борбе у природи, борбе за основна човјекова права. Ми као ниједан народ у Европи, а може се рећи и као ниједан народ у свијету, имамо да захвалимо за све наше нацијоналне тековине и вриједности нашему селу, човјеку који непосредно у првом покољењу улази у стварање и борбу са села. Наши најбољи војсковође, наши главни првосвештеници, наши највећи писци, наши најреалнији и најморалнији политичари, долазе непосредно са села. Село је било иницијатор и стваралац у свим правцима. У његову дјелању зраче, као основни, високи морални закони човјечности.

На нашу народну срећу, ми нијесмо имали нашега града у доба кад се Европом орила побједничка пјесма Француске Револуције. Та пјесма није код нас пропуштана кроз прљаву мрежу градског филтера. Она је непосредно долетјела до нашег примитивног села, које је и само вјековима, по цијену надчовјечанских прегнућа, његовало пјесму слободе. У лозинкама Француске Револуције није било ништа необично и ново за нашег народног човјека. Слободу, братство, и једнакост, носио је вјековима на врху од ножа и наш хајдук, и наш ускок, и наш устаник, и наш ратник из црногорских брда, као и онај из шумадијских дубрава; ријечју, наше село, т. |. наш народ. Вјековима су пламтјела кроз крваве окршаје и шкргут зуба велика начела слободна човјека. Та начела и беспримјерна пожртвовност и залагање за њихову побједу донијела су нам све што имамо као нација. Донијели су нам и Југославију и сав углед и значај који уживамо у свијету. Без тих начела и без те беспримјерне и неограничене спремности залагања за те високе идеале човјекове, наша народна етика, наша народна историја биле би празне и мртве. Без тих идеала и тих прегнућа ми не бисмо представљали ништа у колу народа. Одузмемо ли из нашег духовног блага морал Јевросиме Мајке, узвишеност Југовића Мајке, хуманост Косовке Дјевојке; вјеру и морал Обилића и Зрињског; родољубље хрватских Илираца и Штросмајера; прегнућа и крваве жртве безброј наших знаних и незнаних јунака и мученика из блиске и даље прошлости, што би остало у нашој народној кошници» — Пустош, безживотна љешина. Ништа друго. Ми не бисмо имали прошлости. Нити изгледа за какву људску будућност.

358