Nova Evropa

Немачка је, пре овога рата, била високо индустријска земља, са 15—20 милијона индустријских радника. Та индустрија, њезина способност за конкуренцију, огромни извоз у прекоморске земље, и однос рада према капиталу, по коме је индустрија била способна за конкуренцију, били су најзначајнији и најодлучнији и за велевласни положај Немачке и за њезин политички и привредни живот. И најмањи поремећај у односу рада према капиталу морао је угрозити Немачку у њезиним најживотнијим интересима. Познато је, да је Бизмарк баш социјалне реформе младога цара Виљема П био изабрао као повод за своју оставку, тврдећи, да ће те реформе бити од најтежих последица за Немачко Царство. Поскупљење продукције услед социјалних рефорама — рекао је Бизмарк — имаће за последицу неспособност Немачке за конкуренцију. А будући да Немачка не може живети без извоза на слободна тржишта, она ће морати тражити колоније. Да би добила колоније, она ће морати градити флоту, а градећи флоту она ће доћи у сукоб с Енглеском и с оном темељном немачком политиком по којој је, прећутним споразумом, Енглеска доминирала на мору а Немачка на континенту. М тако се десило. (Гроф Ревентлов написао је књигу о Бизмарку, у којој указује на то тачно предсказивање Бизмарка и на несрећне последице социјалних рефорама Виљема П по Немачко Царство.)

У Светском Рату (1914—1918), Немачка је била пора жена. Сваки пораз државе у рату значи у првом реду пораз богате, владајуће класе, па према томе и мењање постојећег друштвеног поретка. Немачка владајућа класа (коју су сачињавали династија, велики феудални земљишни поседи, и велики индустријски капитал) није могла задржати узде у рукама, и потиснута је у страну. Нови устав (Вајмарски) Немачке Републике, који је донесен после Рата, показао се као несавремен и неспособан инструмент за сређење поратне Немачке. Велика истина, да је представнички систем на темељу опћега права гласа могућ само онде где је већ сасвим стабилизиран један друштвени поредак, те када су решена сва крупна — и нацијонално-политичка и социјално-економска — питања, дошла је у поратној Немачкој потпуно до изражаја. Радници су представљали огроман број, а њихова стварна снага није одговарала величини тога броја. У пар-