Nova Evropa

тектуре, и треба све постићи властитим средствима, снагама, жртвама, и погрјешкама. И као круна свему, треба дању-ноћу бдјети и с пушком о рамену чувати стражу од оних злурадника који јој упорно раде о глави...

Ако сад покушамо заћи у унутарње уређење Совјетске Уније, одмах код првог путоказа њезиних граница (Устав СССР) наићи ћемо на дубоко урезану ријеч: РАД, РАДНИК, која симболизира највиши закон земље, те из које произилазе сви разлози постојања и манифестације живота, сва права и дужности њезиних чланова. Већ и сам стручни назив »Земља радника и сељака« јасно то потврђује, и подсјећа нас на ону драконску изреку из првих дана Револуције: »Ко не ради, тај не треба ни да једе!« — изреку коју још и дандањи, у пуној својој неумитности, читамо на подножју врховног пиједестала СССР. Ономе који ради, ментално или мануелно, отворена су широм и сва врата личног благостања, положаја, части и славе, и обратно! Чак и партијска обиљежја падају у сјену пред значкама рада, будући да међу најистакнутијим совјетским стручњацима сусрећемо и људе који не припадају ортодоксном вјеровању, а ипак уживају неокрњен углед за свој признати рад: »Од свакога — према његовим способностима, а свакоме — по његову раду... .« Мануелни рад је најскромније плаћен, квалификовани боље, научни рад још боље, а умјетнички понајбоље.

Од највећег је значења ријеч: »загарантовано« запослење, која несамо што има посљедицом сталан прираст производних снага, сходну организацију народног господарства, немогућност избијања економских криза, и ликвидацију незапослености, већ нам изазива пред очи и све друге важне моменте из живота једног такова радника, којему загарантовани приходи увјетују: редован начин живљења, стандард живота, подешавање расхода, савијање властитог гнијезда, рађање дјеце, њихов одгој, и стотину разних планова о којима под капиталистичким системом једва да може бити говора. Осим права на рад, сваки совјетски грађанин ужива и право на одмор: радни тједан траје пет дана, а радни дан пет до седам сати, према врсти и тежини посла. Дјеца до своје четрнаесте године не смију бити запослена; она до шеснаесте раде само пет, док она до осамнаесте само шест сати, иако им се у сваком случају зарачунава у плату пуно

49