Nova Evropa
је ко водио рачуна о политичким борбама у Бановини. Слично је било и код далматинских Хрвата. Политичке борбе Хрвата изван банске Хрватске одигравале су се у локалним размјерима, без нарочите политичке далековидности. Истом иза године 1918 мијења се ситуација, и једна је од несумњиво највећих заслуга животног дјела Стјепана Радића, да је код Хрвата у Југославији развио осјећај за заједницу по судбини, без обзира на пријашње регијоналне односе у којима су Хрвати живјели. Конфесијонално уобручени Муслимани истом се сада нацијонално опредјељују, док су прије Рата већином били нацијонално неутрални, који је став аустро-маџарска власт још и вјештачки подупирала, употребљавајући Муслимане често за поткусуривање својих политичких рачуна.
Иако је, дакле — како рекосмо — српски елеменат у Босни рано нацијонално сазрио, ипак је потребно истаћи, да је тај нацијонализам био углавном емоцијоналан. Радуловић је хтио да му дадне одређене рацијоналне облике и садржину, да политички живот усмјери јасно одређеним политичким циљевима. За њега, као западњака, имало је да буде грађанство главни носилац нацијоналних квалитета и нацијоналног живота уопће. Таквим схватањем долазио је у сукоб са Петром Кочићем, који је у сељаштву видио изразитог и јединог носиоца српског нацијонализма, те је са неповјерењем посматрао градски српски елеменат. Нема сумње, да је политички опортунизам нашао своје сљедбенике и међу српским грађанством, али је број корисника туђинског режима био стварно веома мален. Процеси, интернације, прогони, показали су јасно, да се српско грађанство — нарочито интелигенција — налазило на завидној висини нацијоналне свијести, те да је за своје увјерење поднијелс тешке моралне и материјалне жртве.
Лист »Народ«, чијим је уредником био Ристо Радуловић, био је политички центар напредног српског грађанства, и то у толикој мјери да се говорило о »групи око „Народа «. Преко тог листа настојао је Радуловић да популаризира своја западњачка демократска схватања и западњачки културни тип међу својим сународњацима. Најважнији чланци из »Народа« пренесени су сад у књигу »Расправе и чланци«, и још данас се на њима запажа свјежина израза и политичка
59