Nova Evropa

odredjivanju njezine glavne privrede. Iako se dakle predlog G. Devisa u prvome redu odnosi na Englesku, pa tek onda i na druge zemlje, ipak je om toliko zanimljiv i za nas, da ćemo ga u glavnim linijama ovde izneti. Kod Engleske se desilo, da je ona u Osamnaestom Veku, pa i kasnije, bila prvak u poljoprivredi, ali Ju je zanemarila čim joj je industrija počela da donosi veća bogatstva. Sada se ona opet vraća na poljoprivredu, samo ne više na onaj stari način. Novo vreme traži nove metode ı odnose i u poljoprivrednoj proizvodnji, pa je u tom duhu iznesen i ovaj predlog.

Ти se, pre svegča, predlaže: nacijonalizacija zemlje, uz kompenzaciju dotadašnjim sopstvenicima. Gotov novac u tu svrhu nije potreban, kaže predlagač, budući da bi to značilc da se zajmovi moraju fražiti. Njegov je predlog, da se osnuje једпа абгагпа Когротаcija, na koju bi sva zemlja za obradu bila prenesena. Та korporacija izdala bi svoje bonove, i bila bi finansijski potpuno nezavisna. Korporacija bi upravljala jednim zemljišnim fondom, čiji bi se prihodi sa rashodima morali izjednačiti. Sve rente na zemlju, koja bi sada bila državna, išle bi u taj fond, dok bi izdaci toga fonda bili: interes na bonove, kao i iznosi koji bi se isplaćivali bivšim vlasnicima zemlje. Na izdane obveznice trebalo bi plaćati što manji interes, a u isto vreme obratiti veliku pažnju nato da se prihodi fonda što više povećaju. Ukoliko broj obveznica bude brže smanjivan, utoliko će država biti ranije oslobodjena od plaćanja kompenzacija bivšim sopstvenicima zemlje. Što je manji interes, utoliko. će veću finansijsku korist imati poljoprivrednik, koji će dobiti zemlju na obradjivanje. Kad se obe te stvari skinu sa dnevnog reda, interes i otplata obveznic4, tek tada će poljoprivrednik imati punu korist od nacijonalizacije zemlje. Zemlja će postati sopstvenost nacije, a zemljoradnici neće morafi da rade za drugoga. Ako bi vlada garantovala interes i glavnicu, dobila bi se najveća korist u najkraćem vremenu. Ali ne bi trebalo da vlada daje previše tih garancija, budući da bi u tom slučaju njezin kredit mogao da oslabi, čime bi skočio interes, što bi opet povećalo troškove oko kompenzacija raznih industrija. Jedino kada je u pitanju nacijonalizacija zemlje, vlada bi svakako trebala da garantuje agrarne obveznice, ako ni za šta

62