Nova Evropa

drugo a ono zbog toga što prosperitet poljoprivrednika igra vrlo veliku ulogu u životu narod4 i država, ulogu koju nikakva mdustrija ne može imati.

Budući da obveznice koje izdaje vlada predstavljaju najsigurnije hartije od vrednosti, prihod od tih obveznic4 bio bi mnogo sigurniji od rente na zemlju, ili od interesa sa neke hipoteke. Agrame obveznice imale bi veću tržišnu vrednost i lakše bi se prodavale nego i sama zemlja, te bi zbog toga i prihod od agrarnih obveznic4, koje je garantovala vlada, trebalo da bude manji nego što je bio prihod sa zemlje. Ako je — naprimer — neka zemlja, koja je bila procenjena sa milijon dinar4, davala godišnji prihod od 50.000 dinara, bilo bi sasvim u redu kad bi se ta zemlja, prilikom nacijonalizacije, zamenila agrarnim obveznicama koje bi nosile recimo 31/20/0, što bi imaocu tih obveznica donosilo godišnje 35.000 dinara; ali bi zato taj prihod bio siguran. Čak ako bi ta procena bila i niža, pa prema tome i prihodi za imaoce obyveznica manji, ne bi se na stvari ništa izmenilo, budući da prihod od obveznic4 ne bi bio podložan varijacijama cen4 kao što se to često dešava kod poljoprivrednih proizvod4. Prihod od zemlje nije nikada siguran, on je jedne godine veći, da bi sledeće godine bio manji: nanj utiču razne okolnosti, kao što su: rdjava godina, spekulacija, i t. d..

Kad bi sva zemlja bila kupljena tim obveznicama, interes bi se imalo odrediti zakonom o nacijonalizaciji zemlje, odnosno Ministar Finansija mogao bi utvrditi visinu inteтеза. Ovu bi svakako trebalo utvrditi pre nego što se izvrši procena zemlje, kako bi se mogao odrediti broj obveznica koje bi se imale izdati. Što bi veći bio višak prihoda nad interesom koji treba isplatiti, utoliko bi se pre isplatile obveznice, izdane kao kompenzacija za oduzeta zemljišta. A budući da bi agrarne obveznice, garantovane od strane države, davale s punim razlogom manji prihod nego što je davala procenjena zemlja, prihod Zemljišnog Fonda bio bi veći od interesa koji bi se plaćao na agrarme obveznice Agrarne Korporacije, pa bi time uvek preostajao višak koji bi se upotrebljavao na što bržu i što raniju isplatu svih obveznic4. "Tek kada bi to sve bilo izvršeno, zemlja bi postala nacijonalnom svojinom, i tek tada bi poljoprivrednici mogli da imaju punu korist od nacijonalizacije zemlje.

63