Nova Evropa

да емиграција своју трагедију и своју мисију означује првенствено као културну, као и што у њезиној колективној свијести редовно културни радници, који нису изразити политичари, искачу изнад професијоналних политичара (Волтер, Берђајев, Томас Ман); тамо, наравно, гдје емиграција обухвата довољно велик опсег и гдје није само тајна терористичка организација са централом у иноземству. Снажни валови емиграције, на које овдје у првом реду мислимо, јесу руска и њемачка емиграција. Код бугарске емиграције (стамболијскијевци), гдје интелектуална културна величина није била тако снажно истакнута, постао је индивидуални морал пре ната тим та љијоМ светињом и свјетлом.

С политичкоправног становишта, могуће је дати само нека формална квантитативна одређења емиграције. Ту можемо установити, прије свега, њезин опсег и њезину че: стину. Већи или мањи опсег поједине емиграције указује на корелативну чињеницу, да исто онако као што свака држава има своје географске границе, и њезин устав фиксира и одређује њезину ограниченост у економском, културном, и опћесоцијалном погледу. Те су границе, које држави даје њезин политички поредак, много важније него њезине географске и етничке границе. Географске границе одређују државу само формално; садржајно, она може — успркос њихове чврстоће — да буде само фикцијом, како нас уосталом најбоље учи садашњост. Помислимо само, што је у том правцу учинио напредак технике, специјално у погледу комуникација, за еволуцију појма савремене државе; да и не говоримо о другим факторима који нам намећу спознају, да данас само оно што се назива империј можемо сматрати државом у пуном смислу. С друге стране, није више потребно износити аргументе ни за чињеницу, да данас државу не одређују ни географске а нити нацијоналне границе (иако нам се ова посљедња фикција ванредно снажно жели да наметне, из разлога у које овдје не можемо залазити), него је одређују умјесто тога њезине идеолошке границе. Али, ни у сукоб нацијонализма и државотворне снаге XIX стољећа и технократизованог објективног државотворног фактора, сукоб. који je безувјетно један од дубљих узрока данашње трагедије, не можемо овдје улазити.

84