Nova Evropa

Честина (фреквенција) емиграције, у политичкој повијести неког раздобља, може да послужи као барометар сређености. прилика у свијету и културне висине времена, Али ту већ сасвим изразито улази у одређивање по јма еми= грације ванполитички фактор. Тај културни фактор приказује начелно историјско значење емиграције у супротном

смјеру него политички фактор, којему величина емиграције служи као позитиван (видљив) аргуменат за стварање политичких партијских фикција. и на "Једној и на другој страни. : ;

Емиграција је нужна, могли бисмо управо рећи природна, појава у процесу стварања државе. Тек у томе што је она социјалан проблем за себе, што се не може. - одредити искључиво с политичког становишта, тек у томе лежи њезина опасност, али и њезина важност, за социјологију и филозофију државе. У старијој повијести налазимо емиграцију у првом реду у сеобама, социјолошки данас за нас далекој и неактуелној чињеници; затим, у раздобљу настајања градова и развоја комуникација. Ондје гдје почиње да оживљава индустријализација везује се већ веома уско за проблем емиграције велики и важни комплекс пролетаризације у економском смислу. Јер, шта је друго економски пролетаријат мануелних радника него емиграција, као појава која се развија већим дијелом унутар државе, — интерна емиграција, да се тако парадоксом изразимор Неће бити тешко закључити из далњега, да је пролетерска свијест психолошки истородна с емигрантском свијешћу у савремену смислу, нити пронаћи њихове бројне додирне тачке у заједничкој им психолошкој појави проповједништва (пропаганде). Трећу, посљедњу фазу емиграције, тип емигранта у ужем смислу ријечи, налазимо у вјерским и — касније политичким прогонима. Можемо поставити грубу схему и рећи: да емиграције те врсте расту у сталном крешченду напоредо са стварањем модерне државе, од Макијавелија и утописта па до данас. Тако се још крајем ХУШ, па „и током Х]ЈХ, вијека питање емиграције сматрало ексклуЗзивним проблемом духовне елите. У вези с тим владају још увијек углавном двије популарне теорије о емиграцији, обје /6 оштром политичком тенденцијом: по једној (коју редовно