Nova iskra

Број 2.

НОВА ИСКРА

Страна 21.

Из „Гордане", нове драме г. Др. Лазе КостиИа: ПолазаК ВуКОСаВЉвВ у Чвту. Сликала г-ђа Б. ВукаиовиКка.

се без бојазни употребити и за ствари поверљиве природе." Али не стоји да гладује и да има петоро деце ; не стоји да не може да исхрани породицу. „Савесан" хвале га писмено и усмено, али од тога љему кости пуцају. Откад је себе иремештен из контроле у пошту, па ни указа, нити повишице. Лане га је управник о крсном имену потапгаао по рамену, кад му је овај у понизности славу честитао и замолио да га има у виду. „Не брини се, Љубивоје, порадићу .... баш ћу порадити", па на томе и данас стоји. А шта ће порадити ? — Еуд су сви измакли они што су око њега до јуче били ! И свима је како тако добро, једини он нема чиме ни децу своју да исхрани. Па му се усели у памет слика неког Ивана поштара тпто је некаквим финим начином смотао шесет наполеона, па су га после четири месеца пустили и опет у службу примили. Више му је пута показивао како се отварају писма а да се не примети. „Море, само га узмем и промешкољим га међу прсте, и не гледам, а знам јесу л' банке ил' гавапске Форинте у њему". •— Како би било . . . ? — Наједанпут у мислима искрсну опет страшни Станко извргаитељ : „Море, продаћу ти, дете ћу ти продати, агсо ми до понедељника не нађеш бар две банке". И та му претња непрестано звони у ушима. А данас је субота. Где да нађе две банке ? Код кога да их добије ? — „Ман.', ако би нетпто . .. ?" и

страшна се мисао још јаче угнезди у памет. Поглед му склизну на гомилу писама и препорука, а у памети као да заигра нешто : „Дабогме, ту, ту !" Стари послужитељ Павле ослови га, али он ништа не чу. Та једна мисао завитла му свест. Тек кад му старац поднесе под нос писмо и остави на сто, мисли му се растурише. — Молио бих за адресу, да ми напишете. Он се несвесно маши пера. — Говори. ■— Али, молићу, пишите немачки, само тачно напишите адресу : Сави Маринковићу, студенту, студенту у универзитету Михен .... — Није Михен, Минхеи. — Минхен, Минхен .... —• Коме то пишеш ? — Сину. — Сину ? Он узе писмо и осети да у љему има новаца. — ПГаљеш му паре ? — Црне паре, мој господин-Љубивоје .... има једна шванска банка; Бог један зна за колмко је суза и зноја