Nova iskra

4. БРОЈ

оср^БЕОГРАД 16. ФЕБРУАРА 1899. ГОДИНЕ

ГОДИНА 1.

СТОЈАН Н0ВЛК0ВНТ1 (СВРШЕТАК) 2,ао што смо напред видели да се Новаковићева

на многим местима, про-

Историја књижевности. метала у историју српске, нарочито умне, образованости, — тако је и његов научни рад прелазио и иосебице се развијао у рад на историји нојединих струка народнога живота, на име : правног, нолитичнодржавног,вој- ничког, религиозног и, све заједно, културног. Већ 1870. издао је један од најзнатнијих споменика не само српског државног него и уопште културног живота: Законик Стефана Душапа са историјско - литерарним уводом. Пронтле године (1898.) приредио је друго, по свем сјајно, издање истога споменика. У овом је издању задржао ред чланака, какав је у тексту (Призренском), који је и сад узео за главну подлогу. Пред тај текст, поређен са свима осталим, прочитан и иротумачен, иставио је знатан и опширан пристугг. 0 старом сриском араву писао је Новаковић неколико чланака у правничким српским листовима ј

1884.—1886. У правну струку иду и ови његови радови: Џр>аво иречег откуиа у „Годишњици IX." 1887. и Цронијари и баштиници (спахије и читлук сахибије) прилог к историји непокретне имаовине у Србији XIII—XIX. века у „Гласу I." 1887. А овај, други, рад, заједно са радом Село у „Гласу XXIV." 1891., не само је зна-

Константии ГригоријевиА Данил

тан прилог познавању нравних одношаја у старој српској држави, него обадва су уједно и делови Новаковиће ва напред поменута дела „Народ и земља у старој српској држави", које, да је у свем остварено како је првобитно замишљено , било би знатан одсек сриске културне историје, врхунац научних заслуга Новаковићевих и један од највећих добитака савремене нам књижевности. *) Прилози су, пак, одређеним деловима српске културне историје и ова дела Новаковићева: Манастир Ђањска у „Гласу XXXII." 1892. и Црви основи словенске књижевности мсЈ/у балканским Словенима — легеида о Владимиру и Косари — културно-историј-

ске студије,

1893. А

прилог Је познавању једне од најзнатнијих *) Колико поуздано знамо, у оквир тога дела ушла би и књига „Градови и тргови", која је још у рукопису и несређена ; иначе је тај посао, на жалост, могло би се казати напуштен не по вољи Новаковићевој него но јачим околностима.