Nova iskra

С трана 74.

НОВА И С К Р А

иокушаји остали бесилодни ; радио је на нацрту карте панских добара и зват често за судију у спорним делима између појединих државица италијанских. Од свих мисија научног карактера напомињем ону што је имао у Парми ради регулисања реке Пада и Млецима ради осигурања ушћа реке Адиџе. Био је судија у спору између Луке и Тоскане о пловидби извесних река и тога је ради ишао у Беч, где се је ствар имала решити под председништвом самога Фрање I., којом је приликом од Луке почаствован племићском титулом. Марија Терезија је том приликом од њега тражила савета ради извесних оправака на дворској књижници. За све време ових тумарања Бошковићевих ван Рима, није престао бавити се започетим послом, а доказ нам је за то његово најчувеније дело философско : „Теорија природне историје на основу јединог закона сила," које је из тог времена. У овоме су делу изнети Бошковићеви оригинални погледи на природу материје и велика сиособност Философске генерализације простих принципа од којих он полази у објашњавању свих појава својом природном философијом. По Руђеру су атоми нематеријалне природе, тс нису више недељиви делићи материје, већ математичке тачке, које се сматрају за извор сила, које су одбојне на малим а привлачне на већим одстојањима и на врло великим одстојањима ове се силе изједначују са силом која се влада као Н>утнова гравитација. Ове су концепције атома данас усвојене за тумачење физичких појава електричних и магнетских и превагу имају над другим сличним, једно са стране теорије сазнања, што се крајњој деоби материје не би имало шта додати, ако се као последњи носиоци њени узму тачке ; а са стране физичких и математичких наука они су оиравдани, што је тим материја доведена у склад са узроком кретања у чему се материја и манифестује; а с друге је пак стране олакшано примени математичких дедукција, што се овде ради са иајпростијим елементима, који су лишени димензија и нарочите природе, која се обично нридаје атомима. II 1759. год. кренуо се Бошковић на пут из Италије са Ромањолом и ми га налазимо у Паризу на годину дана доцније, где поред усрдног пријема од стране Лаланда и Мешена (астронома) и срдачности од стране двора Луја XV наиђе и на велику равнодушност од енциклопедиста и слободних мислилаца, који радо не гледаху језуите. У Енглеској је примљен много боље но у Француској, уведен је у Лондонско учено друштво, и би му поверено посматрање пролаза Венере преко сунца, ради чега је добио препоруку од председника ученог друштва на енглеског посланика у Цариграду, камо се и кренуо (1701) из Лондона. На путу за Цариград је, при пролазу поред Троје,

био на малоазиској обали и проматрао место негдашње Пријамове престонице, о којој је доцније писао. Из Цариграда се крене, преко Бугарске и Влашке и дође у Пољску, где је врло леп пријем нашао на двору пољскога краља, које му је познанство било од користи доцније, кад је дубровачкарепублика дошла у сукоб са Русијом, приликом ратовања руског са Турцима око Наварина. По повратку се са пута прими за проФесора математике на универзитету у Падови где мало оста јер оде у Милано ради подизања миланске (брерске) опсерваторије. Поред огромног труда Руђерова да се опсерваторија уреди он није дуго остао њен управитељ услед свађа које су се породиле између њега и Лагранжа, астронома истог завода. Бошковић је обогатио ову оисерваторију највећим секстантом, каквог је онда било у Европи. Уредио је послугу око посматрања и израчунао таблице поправака погрешака при посматрању, које долазе од самих справа и наших чулних недостатака. Радио је на микрометру и усавршио теорију одредбе орбита планетских и кометских само из три посматрања. Тада је зват био од Португалије да изради карту Бразилије (1773). Из Милана је Бошковић отишао у Париз по други пут и како на двору беше добро виђен, а у Лаланду имађаше одличног пријатеља он буде постављен, као француски грађанин, за директора оптике маринске (1774), у коме је звању непрекидно, без мало, до смрти остао (1783). Радови су Бошковића из овога времена посматрања из астрономије и сређивање рукописа за издање целокупних његових списа, што му би обећано да ће се штампати о трошку Француске државе, али се не оствари услед учешћа Француске у америчком рату за ослобођење. Нешто оронулост здравља Бошковићева а нешто пак и намера да сврши за живота издање својих радова разбацаних на све стране, он се реши да иде у Италију и тога ради доби двогодишње одсуство од Француске владе. По иовратку у Италију нађе се са својим ђаком Пучинелиом, који му се стави на расположење при сређивању материјала око издања његових радова и он у Басани тптампа све своје радове у пет томова. За време штампања обилазио је пријатеље своје и намеравао да отиде и до Дубровника. Био је у Риму, Сијени, Флоренцији и Милану. Крајем 1786. требало је да се врати у Француску, али се тако разболи, да затражи ионово одсуство, које и доби, али у скоро 1787. 13 Фебруара (п. н.) у Милану премину Бошковић. О смрти његовој би извештено одмах дубровачко веће, које му је свечани помен учинило и у похвалној га беседи обелелшло као највећег и најзнаменитијег сина дубровачке републике. III Као што се из овога довде види делатност је Руђерова била огромна. Н>егов се је ум огле-