Nova iskra

Стгана 80.

НОВА ИСКРА

Број 8.

Као таван, или вјенчанице, поврх тога стављада би каро-седмицу (сигурност). У грађевини првога ката била је сигурна ; вазда би јој пошло за руком, да стави по врху каро-седмицу. Први кат значио је : Љезина наздуиша кула основана је на добром кознавању и љубави између ње и њела\ они су једно другоме вјерни и имају наде у сјајну будућност. Шта више, то им је сигурпо. Подлога, или подови за други кат бивали су срцежандар (мисли) и каро-жандар (срећа.) Покривала и везивала их је треф-деветка (чежља.) За платна у другоме кату метала је треФ-краља (доктор), треФ -осмицу (мали пут), треФ -даму (удовица) и карокеца (писмо). Као вјенчанице над њима смјештала би срце-десетку (вјенчање.) За подлогу трећега ката најбоље су јој се свиђале пик-десетка (мјесто) и срце-кец (своја кућа). Њих је везала са срце-деветком (велика радоот). Кадгод би јој успјела грађевина дотле, тумачила би је овако : У мислима о среИи јављала се у њој чежња, да он постане што прије доктор, да учини мали иут, до куће, да оданде удовици, њеној мајци, пише иисмо у коме проси њу, даму са срцем.... Послије тога било би вјенчање. Па онда би он добио добро мјесто ; имали би своју куИицу. И тада би то била велика радост. ... Ах ! — Ако се од тога радосног уздаха не би порушила дотадашња јој грађевина, наставила би платна за трећи кат : треФ-жандар (глас), треФ -десетка (путовање), пик-деветка (губптак) и каро-краљ (господар). Вјенчаница поврх тога : пик-осмица (туга.) Подлога за четврти кат: треФ -кец (страх) и кароосмица (љубомора). Те двије карте везала би срце-осмица (жалост). То је значило : По каткад би дошао глас, да он мора по својој дужности на иутовање. Она би силно осјетила губитак свога госиодара, и с тога би је обузимала туга. Страховање за њим, а богме по мало и љубомора, изазвала би у њојзи жалост. Кад се догађало да је око ње посве тихо, кад у њој није бивало ни трага узбуђености, кад јој руке ни мало не дрхташе, онда је могла намјестити платна и у четвр-

томе кату: пик-краљ (завист или кукавство), пик-дама (зла жена), пик-жандар (клевета) и каро-дама (младо женско). И поврх тога метнула би као вјенчаницу пик-кеца (изненађење, поклон). И тумачила би то овако : По некад би од зависти или од лукавства каква зла жеиа клеветала њега, да се загледао у неко друго младо женско. Алн у томе би дошло изнеиађење , — повратак с пута. Он би јој донио какав било иоклон. И тада би она била опет срећна, пресрећна. — — ■Само каро-десетке није могла никако утјерати у суру. Ваљда је тако суђено, да не буду никад богати !

Те су ваздушне куле вазда биле осјетљиве, врло осјетљиве. Кадгод би она, не знам како нежно, дотакла тек врхом јагодице малога прста коју било карту у тој грађевини, и повећала тако њезину тежину, њезин притисак на тежиште цијеле куле и њезин притисак на склоп најближих углова — одмах би се кула растиснула. И сва би грађа попадала у трен ока, без икаква реда, не остављајући ни трага, да је ту некад стајала ваздушна кула. Грађа те куле била би опет рпа обичних карата! И најмана узбурканост ваздуха, најтиши кашљуц њезип, најпотајнцји уздах, па и убрзано куцање њезина срца слистило би јој ^аздушну кулу у рпу обичних карата .... Сјећала се, да је једанпут искружила срце са краља да види, може ли краљ без срца бити четврто платно у првом кату њезине куле. Мучила се тим грађевинским проблемом читаво пола дана, и није јој пошло за руком. Тога пута није мо,гла ни првога ката довршити. Истом што наслони каро-седмицу на крал.а. а краљ се заљуља и падне, и повуче за собом све остало. — — Дама са срцем падала је тога дана сваки пут лицем на својул>убав и добро познавање .... Од онда није више хтјела ни да мисли о краљу без срца; од онда је опет краљ са срцем бивао четврто платно у првом кату њезине куле. Дами пак није поминшала да вади срце. Дама са срцем била је њезина карта. Како би она могла и замислити себе без срца ? ! (СВРШИЋЕ СЕ) Бе11 Лазар ч Димитријевић.

БЛАГО ЦВЕЋУ....

в еле дуге ноћи ГГлакало је цвеће, Бол га тешки креће : Мисли да му сунце Нигда доћи неће.

Све до зоре беле Сунце му се крило ; Ал' тад сину мило И угледа сузе ГГТ то их цвеће лило

Жарким их и страсним Пољупцима брише, Уклања и сише .... Благо, благо цвећу Нек не илаче више.

Како ли би јадно Морало да иати, Кад би могло знати Да му сунце никад, Никад неће сјати?..

Али што да цвећу Причам јаде своје Што на срцу стоје? Та његово сунце Није као моје !