Nova iskra

НОВА ИСКРА

Број 7.

риитио кореспонденцијом ШаФарика и Вука, која ее чупа у Веограду, а до које ие могаше доћи проФ. Јирочек. Иохвадити се мора тежња Томићева да што јаспије изнесе узроке кбји изазваше пелики нреврат душевни крајем нрошдога и иочетком овога века, те да иа тај начин иаслика оно доба и оне ирилике у ко.јима се ШаФарик у Немачкој кретао. Добра је даље бнаска да ШаФарик долази у Нови Сад као идеалиста и естетичар, ко.ји се на брзо ио доласку разочарао. Ову толико интересну нрту требао је и проф. Магарашевић истакнути. Напоменувши да ће срнска читалачва публика овом радњом добити са свим јасну слику о животу ШаФарикову, унозори^у на неке грешке које се у брзини цоткрале, а сем тога нодробиије нроговорнти о одиошају ШаФарика нрема Коиитару. На стр. 104. где Томић описује Нови Сад но делу Јиречка није 'Гомић у брзини потпуно схватио Јиречка. Пада даље особито у очи разлагање Томићево на стр. 144. где је говор о Мушицковој оди ШаФарику, посланој некако у н о л о в и н и децембра 1819. и ШаФариков одговор на ту оду од11новембра 1819! Томићу је ваљало казати где се то писмо налази. Ја слутим да ће бити мећу ШаФариковим писмима у Веограду. Што се тиче оДношаја ШаФарикова нрема Копитару имало би се по где што допунити. Факат је дапзмеђу ШаФарика и Копитара није било никада нраве симнатије. Мени сечинидаје у том погледу имала значајну улогу и разлика но религији. ШаФарик беше ватрен протестант а Конитар опет нретерани католик. Нагађати ово можемо из нисама ШаФарикових Колару, Палацкому и доцније Погодину а из нисама Копитарових Добровскому и Ханки. Томић на стр. 193. тврди да се неискреност и дволичност од стране Копитара огледа у писмима Копитаровим Добровскому н његовим писмима ШаФарику. Копитарова писма ШаФарику, колико ја знам нису се сачувала, а из Конитарова дневника, нриопћеног у другом тому прениске Конитара и Добропског на који се Томић нозива, ја ово не видим. Г. Томић како изгледа, још пе може да буде доволно објективан према Копитару. Под утицајем ове антипатије нрема Копитару назива га на стр. 157., »старом бечком лисицом.« Признајем да је Конитар био човек оштра и сурова карактера, што се особито огледа у његовим иисмима Словенцу Жупану у којима љуто и безобзирно напада на Примица, про®. лицеја у Грацу, по током времена скидају се са њега мало но мало оне љаге, којим су га савременици Чеси и Руси упрљали. Из иисама Авг. Тајнера дру. М. Феслу (Писма II. 313—317) јасно је да Копитар за врсме бављења у Риму не беше у служби римске иронаганде, чиме су га савременици бедили, него у служби чисте науке. Подвала његових неиријатеља да јо стајао у служби бечке нолиције није ничим доказана, а његова мржња спрам нрашкога круга слависта није била без разлога, и мишљење дра. Матије Мурка да биографија Конитарова у Брокхаузову лексикону нијенаписана без знања чешких слависта, ноће бити без разлога (АгсМу №г 81ау. РћП. XVIII, 580*. На.јпосло ако ћемо једнаком мером да меримо ваљало је у одношају Шафарикову према Копитару истакнути мишљење дра, Поливке, по коме је ШаФарик много доиринео да се одношајн између њега и Конитара још јаче затегну, пошто је он први био који је нриватним нутем. у писмима Кепепу, сумњичио Копитара, подмећући му у његовим књижевним радњама религиозне смерове (Рауе! ЈокеГ 8а1'апк а ДејМ р18етшс1У1 81оуап8кећо. Сезку сааор18 МзГопску I. 30—46). Цариград Др. Јован Радољић.

Р А 3 Н О Јавно предавање. Г. Стојаи Новаковић, српски опуномоћени министар у Цариграду, држао јо у руском археолошком институту у Цариграду иредавање »0 градовима и в а р о ш и м а у с р е д њ е м в е к у у з а н а д н о ј Европи и и а Б а л к а нском Полуострву.« Изнесавши у кратко историју развитка вароши и градова у западној Европи, академик је нарочито разматрао утицаје под којима се вршио развитак градова и вароши у средњевековној Србији. По мишљењу г. Новаковића нрви је утицај долазио из Византијо с којом је Србија била везана нолитичким и културннм везама. Та је струја била задахнута централизацијом непријатељски расположеном нрема муниципалној автономији. Други утицај, либерални, допирао је из приморских далматинских градова са којима је Србија била везана и политичким и културним везама. Трећи утицај беше од стране Феудализма који, и ако се у Србији пије ни близу развио до онога стедена као на западу Евроне, ипак беше волика сметња градовима. — Због ових укрштених утицаја нанредак градопа у Србији ишао је спорим корацима у нанред, што сведоче и незнатне и јадне белешке о њима. Градови у старој српској држави не узимају ону улогу као градови на занаду, они не учествују ни у развитку политичкога живота овога века. * Дом за сиротну и напуштену децу у гвдини 1898. Из извештаја уираве овога друштва, којн смо раније објавили, види се да је у овом дому у Београду било нрошле године 150 деце, од којих је 88 мушкараца а 62 девојчице (од којих се једна удала). — У занатској школи било је 7 наставника, 4 лајстора и 53 ученика (у четири разреда). Занати су : четкарски, столарски, стругарски и браварски. Од израђевина нродато је за 25,878 дин. Од девојачких ручних радова

зарађено је 2,746 дии. — Управа друштвена намерна је да у овој години прошири зграду за своју Занатску Школу и да уведе још ова два запата: коларски у вези с израдом пољопривредних алата и справа, и ковачки ко.ји би био у вези с коларским. Унрава Дома за сиротну и напуштену доцу ради сада на нбдизању Дечје Болнице. За овај циљ Унрава је до сада прикупила ироко 25,000 динара, али је то још вазда скромна сума, чије повоћавање зависи највише од добрих и нлеменитих људи. У години 1898. Дом Сиротне Деце имао је нрихода 77,747. а расхода 73,129 динара. * Хрватски Салон 1898. Друштво хрватских уметинка издало је течајем изложбе 1898. год. свој Салон у четири свеска. У њимаје репродуковано 55 уметничкДх производа од 18 излагача. Уз репродукције има и књижевних прилога од 27 хрватских нисаца. Осим тога има у сваком и бележака са изложбо. Сва четири свеска стају 2 форннта а могу со иаручити у свим хрватским књижарама или код Друштва Хрватских Уметника. (Загреб, Фраиконанска улица бр. 2). Корице за Хрватски Салон наручују се код књиговесца Јарбеца (Загреб, Гундулићсва улица). . ©'Оф ОО-® ■ БИБЛИОГРАФИЈА В Њ И Г Е 1. Г о д и ш њ и ц а Н и к о л е Ч у п и ћ а, књ. ХУШ. Садржина: Део ирви — Занисници Одбора Чупићево Задужбине. Део други : 1. »Задружна кућа на солу,« од М Ђ. Милићевића. — 2. »Васојевићи, Полимље, Метохија«, белешке Милоша Велимировића, свегатеника пиротског. — 3. »Школе и ширењс писмености у држави Немањића«, од Милеика Вукићевића. — 4, »Белешке о варијантима српских народних несама«, од Андре Гавриловића. — 5, »Из Србијанке Симе Милутиновића: Благоразумија сила«, са коментаром Драг. С. Милутиновића. — 6, Некролог Светиславу Вуловићу, од Момчила Иванића. 2. К њ и ж е в н и р а д о в и А р х и м а н д р и т а II и ћ и ф о р а Д у ч и ћ а. Књигаб. »Борба добровољачког Кора Ибарске Војске 1876. год.« и »Устанак Чета Јаворскога Кора 1877.—78.« — Биоград, Државна штамнарија Краљевине Србије 1899. 8-на, стр. 508. Цијена 3 динара. 3. Синтакеа срискога ј е з и к а за учеиике средњих школа. Саставио Јанко Дукић, нроФССор. П.ожаревац. Штамнано у штампарији Ђорђа Наумовића 1899. — В. 8-на, стр. 269. Цена 3 динара. 4. II и з нриноведака о д М и л а н а. Књига друга : »Историја једног пшицла«, »Такав је свет«, »Евина крв«, »Ми смо пободили«, „Тетрога тМап!иг", »Како се мој нријан оженио«, »Загонетка«, »Данашњи укус«. Сремски Карловци, Српска Манастирска Штампарија 1899. — 8-на, стр. 100. Цена 50 новч. 5. Б р а т брату — Србин X р в а т у — номозбог и н о з д р а в у славу седамдесет-четвртог рођендана Дра Светозара Свеслав-Милетића, 1899. Дегенда слози омладине академске, срнске и хрватске сједињене 10. (22.) Фебруара 1896. Песма нестиховна А л е ксандра Сандића. У Новом Саду, Сриска штампарија дра Светозара Милетића. — 8-на стр. 13. Цена ? 6. Шема Израел! (Чуј Израиљу!) — Цртица из Галиције. Превео с немачког Јов. Б. М. Цена 0 - 20_ н. д. — Београд. Издање Мих. Ђушића, тинограФа, 1899. Штамнарија Св. Николића. 7. 3 н а ч а ј Г л а в и н и ћ е в е с у ш н и ц е за производњу сувих шљива у Србији. Од К. Д. Г. Прештамиано из »Тежака«. — Пеоград, Сри. Краљ. Држ. Штампарија, 1899. — 8-на, стр 15. Цена 0,25 нара дин.

НАПОМЕНА

Молимо скупљаче своје који до сада не послаше претплату за I четврт, да настану прикупити претплату јер је прошлим бројем прва четврт исекла. Тако исто молимо све своје уписнике и пријатеље којима смо до сада лист слали а нису претплату положили, да то у најкраЋем року учине. ВЛАСНИШТВО „НОВЕ ИСКРЕ''

„Нова Искра ' излази 1. и 16. у месецу — Цена: на год. 16, по год. 8, четврт год. 4 дин.; ван Сроије год. 10 ®ор. или '20 дин. у злату. — Претплата и све што се тиче администрације шаље се Парно.ј Радик. Штампарији, Кнежев Споменик бр. 7.

Власник и уредник Р, Ј. ОдавиИ.

Парна Радикална Штампарнја кн. спом. вр. 35,