Nova iskra

Стгана 138.

НОВА ИСКРА

Бгој 8.

чувале и само о празницима облачиле, и то тек близу цркве. Остала се ношња задржала, јер великоварошани желе да је виде у народном оделу. У ствари, становници ПГпревалда губе од времепа на време како од својих особина тако и од одела један комад за другим, и као што главног украса овог предела, а то је прастара шума, нестаје, тако се исто губи и спољни украс људи — њихова ношња — да скорашњој великоварошкој моди место уступи, Поред ношње у Бургу су се понајбол>е и обичаји одржали. Тако ка светом причешКу иду зкене, као у времену кад су у жалости, уцрно обучене сбелом марамом око главе. Тако исто облачи се невеста при венчању у црно-бело, т.ј.уцрну одећу и струк са набраном белом огрлицом која на далеко стрчи и која се тако држи нарочитим гвожђем за набирање. Огрлица је, према имућству дотичне, извезена богатије или простије. Ова огрлица окружује са свим главу, која је „митром" украшена, тако да са овом изгледа као какав велики цвет у чијој се средини виђају често врло лепа лица. Сваки великоварошанин, који би био те среће да ово види, питао би се : да ли је младожењи могуће да, у пркос овог платненог оклопа, пољуби своју невесту ? —- Али много леише изгледа деверица. ЕБена је сукња црвена, оперважена зеленим пругама (ретко обратно); из јелека провирује фина кошуља, преко прсију укршта се једна извезена марама, која је обично сопствена рукотворина, а око врата стрчи такође иоменута огрлица. Чело је повезано црвеном марамом а иозади покрива главу косо положена марама од шарепе свиле. Велики је контраст овим јасним бојама кецеља од црне свиле. Пре венчања моли невеста родитеље за опроштај. Међу тим младожења им захваљује ; девер држи говор о слози, штедњи, умерености, на кратко о свима могућим домаћим врлинама; затим сви, т. ј. часници пију по гутљај пива из чаше окићене венцем. После тога иде се у цркву

Конавоке. Сликао II. Голц

где мушки од женских седе одвоЈени; жене и девојке седе одмах спрам свештеника тако, да походиоцу изгледа са галерија, којих има два реда, као да је партер маса малих једрила. Јасно и свечано одјекује глас свештеников кроз црквене просторије; препланута и пуна бора људскалица гледају озбиљно преда се, наслањајући своје велико тело пуно израза на гломазан сељачки кишобран. По свршеном венчању девер захвали пред црквом сватовима што су их удостојили својим присуством. У времену између венчања, ручка и игре изводе се свакојаке шале и безазлене лакрдије. Узвикивање младића и уобичајено пуцање бива и овде као и по нашим селима. При повратку са венчања, па било то на обичном или воденом путу, затегну, и ако је то забрањено, уже шареним марамама да би се сватови задржали и откун дали ; при ручку гледа млада Да свом супругу кришом метне , на . место тањира, једну лепу нову паиучу; млади се неприметно скине плитка ципела, затим је сакрију итраже. Ваздап има таквих шала , али како при ручку тако и при игрању главна је ствар добро се напити. Умре ли какав домаћин, то се о његовој смрти не известе само сродници и пријатељи његови , већ се то саопшти још и стоци и н челама. Тада им се каже да се они од сад треба да покоравају новом домаћину, чим се сандук с мртвацем изнесе. У вече, у очи сахране , запали се, око отвореног сапдука у коме мртвац лежи, онолико свећа колико је он годипа живео. По који пут учитељ држи какав говор или девојчице певају какву озбиљну песму. Али ови обичаји почињу све више и више да изумиру. У Бургу седе при опелу рођаке умрлог, по источљачки, са свим у бело умотане, тако да су им само руке и очи слободне. Да и овде, као и на другим местима велику ролу игра старо и чврсто укорењено сујеверје потпуно је разумљиво" 4 у удаљеном од света Шпревалду Тако нпр. прозори се отварају, да би се могла душа умрло