Nova iskra

Број 8.

Н 0 В А И

С К Р А

Страна 139.

на небо уздићи ; клупа, на којој је сандук лежао, изврне се, да не би нико на њу сео те за мртвадем умро ; из истог се узрока мора хумка на гробу сачувати од слегања; у посмртном говору именују се сви заостали сродници, и најпосле мртваца могу носити само људи истог стања. Пре погреба бива закуска ради поткрепљења, а после погреба богато подушје, где се поред пива не оскудева ни у ракији. У целом Шпревалду, све до конФирмације, добивају деца о Ускрсу од својих кумова јаја и неке нарочите колаче, а последљи пут бивају веома богато обдарена. Црквена слава и прела са свакојаким шалама и задиркивањем, затим покладе с богатом гозбом и веселом игром, па онда обичаји пуни тајана и пророштва ноћу у очи св. Андреје и у очи Нове Године, затим изјутра о Ускрсу и о св. Јовану — оживе у целој околини једнолики сеоски живот, нарочито у пустињи преко зиме. По свој ће прилици култура једном рагачистити са овим празноверицама, јер и сада већ данашља мода уништава по неке особине становника по НГпревалду. Па као што она почиње да замењује њихову ношњу по варошима, тако исто закопава комад по комад оригиналности њихова кућевног намештаја и уређења. Гостионице и крчме готово су са свим модернизоване, а приватни станови биће — на жалост — такође скоро. Тако ће једном доћи време да богати ливадама Горљи Шпревалд изгуби своју чар кад се ношња, начин грађења њихових кућа, њихово урсђење, обичаји и навике буду само још у историји спомињали. Тада ће се маса туриста окренути само природним лепотама Доњег Шпревалда чија су горостасна дрвета боље сачувала своју природу него људи. Са особинама предела почиње татшђе и језик Лужичких Срба да ишчезава. Јер некада се овај језик говорио од Сале па до Бобера, на северу скоро до Берлина а на југу до Лужице и Рудних Планина. Данас је сведен језик Лужичких Срба на четвороугао који се доста добро може одредити дијагоналама : Лебава — Лубенов и Бишовсверд — Пинов, а то је око 3300 кв. км. Јужни, мањи део овог четвороугаоника, припада Саксонској, са главном вароши Будишином (Вантзен); северни већи део припада Прајској (провинције : Шлезија и Бранденбург). Језик Лужичких Срба дели се на два дијалекта, који се један од другог у многоме разликују, а то су: ГорњоСрпски и Доњо-Српски. Линија, која би се новукла од Сенфтенберга преко Шпремберга на Мускау, била би граница између ова два дијалекта. Целокупан број Лужичких Срба био је 1895. год. на једно 120000, од којих су већина протестаити (лутеровци) а само једно 1'2000 Горњо Сорба католици су. У новије време старају се учитељи и свештеници да језик опет оживе, али свест да они припадају једној народности за свагда је изгубљена. Литература Лужичких Срба започела је за време реформације и све до 1840. год. мало је излазила изван круга црквених и практичких потреб^ сељана из којих је готово цео народ. Најватренији поборник новог литературног правда био је Јован Ериет Шмалер (рођ. 1816., умро 1884.) у Будишину. Од 1848. год. излази часопис : „Са8ор18 табЈсу всгћвкеје" ; осим тога излази у Будишину недељни лист: „ЗегБвке Ксшпу" и у Котбусу: „ЗегћзкГ базгпк". у Котоусу се налази и једна збирка старинских ствари, већином накит и посу1;е, која је смештена у тамошњој гимназији. Године 1841. издате су народне песме Лужичких Срба које су преведене и на немачки језик. Као што су све словенске тако су и песме Лужичких Срба већином меланхоличне. Лужички Срби радо певају и данас просте несме, као нцр. тужаллте што вода

у каналима полако тече. Ове песме странца чудновато дирну, јер су само изгубљени одјеци заборављене народне појезије. *) н. Нестроиић. * * * (н. А. Н В К Р А С О в) —®©г

На пучини узбурканог мора Усред вала и прљаве пенс, Ко бор вити међу вихорима Стојалс су од гранита стене. Хучи море.... колсба се.... руши.... Што дохвати обара и коси ; Вада вале, јечи и пенуши, Песак, дрвље и камење носи. Петроград.

Залуд оркаи, залуд бура риче, Залуд море баца вале своје, Залуд бесно обалу подрива Чврсте стене непомично стоје! Тако песник стоји поиосито Ма да су му разломљене груди ; Такво му је у грудима срце Што га злобом отровашс људи.... Ј1рагосл;1в Ноновик.

СРПСКИ КОШАДИ <7 К. С. НАРОДНОМ П030РИШТ.У Ш(НА0ТАВ \к) , да наставимо преглед, сем Стерије код којега смо се као код најбољега најдуже задржали, Позориште може дати још кога. Међу сувременицима Стеријиним, има писаца којима се Позоршнте може користити и ако ови нису за позорницу писали. Овим не мислим на С. Милутиновића (Обилик, Дика црногорска) у коме оно, у осталом, не би много добило, него на Н>егоша чија би дела (ПШеаан мали, Горски Вијеиац), унета на репертоар, тако подигла цену оној нецењеној области „комада из народне прошлости" да Нозориште нема никаква интереса да их и даље сматра као дела недрамска. Ако ШИеиан мали није позорници намењиван, он се ипак даје гледати од целе публике са интересом, јер у њему има радње као и у осталих драма. Ако има варација, које се у позоришту не воле, може се понешто и скратити : цео пети чин, на пример, као у Млетачком трговцу и понешто из другога. Ако у диалогу, местимице, има нечега што није у тексту изведено него само у примедби назначено ; ако т. ј. има нечега што, по примедбама, личности у комаду треба да кажу а што, по обичају ГБегошеву, у диалогу није изражено (мислим на оно место н. пр. I чип, 5 сц : „Шћепан дава писму попу да га прочита. Каже поп: на њему не има чотписа и хо&е ли на глас читати. Шћепан даје знак да чита" и др.) — то се даје или изоставити или, ако је нарочито нотребно за разумевање ситуација, и попуиити укратко. ЈПто се тиче Горског Вијенца о коме се толико нретресало : треба ли га играти или не, ја држим да га треба играти. То је нужно ради бољег разумевања његовог. Ако има бојазни, да се ово дело које готово никакве радње нема, не доиадне публици (изгледа да је ово сматрано као највећа сметња представл^ању Вајенца), т. ј. опој обичној широкој публици коју у драми занима само интрига, радња, сценични ефекти итд., онда га треба дати у нарочите дане и гфужити публици којој оскудица тога неће сметати да ужива у лспотама дела. У осталом, самој тој бојазни држим да нема места. И обична публика може гледати Вијенац. При представљању Ивкове славе, она је довољно показала да може гледати је*) Да би опис Шпревалда и Лужичких Срба био што потпунији, допунио сам својо нутне белешкс из броширо; »1т 8ргеетаИ < уоп Раа1 14пс1еп1 )е1'!;.