Nova iskra

Врој 9.

НОВА ИСКРА

Страна 155.

Тај Јупитер раскошно живи у пустињи неколиких пратилаца, док се скромна наша Земља задовољава само са једним пратиоцем — Месецом. До пре шест година знало се само за четири таква пратиоца Јупитерова, који су били обележени цифрама : 1, 2, 3, 4 према даљинама од њега. Желећи развеселити тога главнога бога, наденуше доцније овим пратиоцима имена Јупитерових љубимаца: Јо, Европа, Ганимед и Калисто. ПГто се тиче њихове величине, пречник најмаљег од љих само је за 69 километара мањи од пречника нашега Месеца, док га пречници остала три пратиоца надмашују за 332 до 2100 километара. Тако је било све до 9. септембра (28. августа) 1892., када је американски астроном Бернард са Ликове Опсерваторије (у Калифорнији), а помоћу тада највећега дурбина у свету, открио још и петог пратиоца Јупитерова. То је изненадило цео свст и интересовање о проналаску захватило је и уже и шире кругове, па је порасло још већма када се сазнаше неке појединости о величини и путањи тога пратиоца. Док јс на пр. Калисто—4. пратилац — удаљен од средишта Јупитерова на 1,907,000 километара, а Јо — 1. пратилац — на 427,000 километара (дакле је много даљи него Месец од Земље) — дотле овај 5. пратилац обилази око Јупитерана 180,000 километара од његова средишта а само на 110,000 километара од повришне његове. То није ни трећина растојања Месеца од Земље ! Пошто је овај 5. пратилац тако близак главној планети, онда се већ по себи разуме да се и необичном брзином креће он око Јупитера. Кад не би било те велике брзине кретања — привлачна снага Јупитерова показала би ссјачом над замајном (цеитрифугалном) силом пратиочевом и овај би се неминовно морао сурвати на његову поврпшпу. А кад би, пак, макар из кога било узрока центрифугална сила пратиочева била већа од привлачења Јупитерова, тада би се пратилац морао одвојити од главне своје планете па се упутити кроз васиону, док опет не би изменио своју путању према привлачењу других небесних тела у чији би домашај наишао. Једно своје обилажењс око Јупитера 5. пратилац сврши за 11 час. 57 мин. 22'/. 2 сек. А брзина му је таква, да за једну секунду пројури у правцу 26 километара, дакле не иде много спорије од паше Земл.е која за секупду пројури отсо 33 километра. Јупитер пак окрене се једаред око своје осе скоро за 10 часова (Земља за 24 часа). Последица ових двеју околпости у томе је, да 5. пратилац за 0 Јупитерових дана само једном изађе и једном зађе. Кад би оптицаље 5. иратиоца било спорије само за 2 сата, онда би настала једна интересантна прилика: да би се тај пратилац сједне Јупитерове стране видео непрестано и то увек на једном истом месту — док друга Јупитерова полутина не би ни знала, да тога пратиоца има. Обратно пак, с поврпшне тога пратиоца никако се не би опажало Јупитерово обртање око осе, већ би се видео увек само један исти део његове површине. Ну и код оваких прилика, какве већ постоје, Јупитер свакако мора представљати необичан призор становницима на томе 5. његову пратиоцу. Кад се Јупитер рађа на хоризонту тога пратиоца и кад је тек до половине своје изашао — већ захвата скоро о с м и н у пратиочева хоризонта! А када цео изађе, тада је пречник тога Јупитерова колута 87 пута већи од месечева пречника у истој прилици ! То би пак изгледало, као кад би неко небесно тело код нас захватило небо од хоризонта па до Поларе. Другим речма, простор што га тада Јупитер застире пред очима становника пратиочевих већи је 6800 пута од простора, што га пред нашим очима захвата наш пун Месец ! . . . Да тако чудновате призоре у природи опише —• у стању је само перо једнога ЖилаВерна. Ко је имао прилике

да кроз веће дурбине гледа на велику и лепу планету Јупитер и његове пратиоце — тај ће бар у неколико моћи појмити, како тек становницима његова 5. пратиоца мора величанствено изгледати излазак те џиновске планете. Беле, сиве, зеленкасте, црвене и црнкасте магловите прилике, колосална вулканска избацивања на Јупитеру, сенке осталих његових пратилаца, које се једнако вуку по његовој површини : све то становницима 5. његова пратиоца свакако мора изгледати као што нам изгледа развијање и кретање облака изнад нас. А кад би они горе имали дурбин као ми, који би увећавао 6000 пута — онда би слику своје главне планете видели у такој величини, као да им је Јупитер дошао на близину од 18 километара. За становнике овога пратиоца, наше Сунце није баш тако од интереса, јер им оно око пет пута мање изгледа него ли нама. Мањак, што га они имају у сунчевој светлости, знатно им обдан накнађује Јупитерова светлост, 6800 пута јача него ли светлост нашега Месеца. Осим овога, при сваком пратиочеву оптицању, .Јупитер по један пут заклања му светлост Сунчеву, те на тај начин, пратиочеви становници имају сваког дана по једно Сунчево помрачење! Пошто се пак поуздано може узети, да тај 5. пратилац, као год и наш Месец, увек само једну своју страну окреће главној планети, онда становници само једне половине цратиочеве увек виде Јупитера, а са оне друге стране његове — н и к а д а! Пажљиви читалац овде ће ми јамачно приметити, да за време Сунчева помрачења не виде Јупитера ни становници те једне половине пратиочеве. Ну, поготову могу рећи, да таква напомена није толико оправдана, јер данашња посматрања Јупитерова показују, да се он јоти није сасвим охладио и потамнео, него да јога има извесну количину своје властите светлости. Та његова светлост, до душе, није јача него ли светлост што нам је наш Месец показује на неосветљеном своме делу после мене — младог Месеца, али је ипак довољна да га становници нратиочеви могу видети и онда када им он заклања светлост Сунчеву. Ми овде, а и до сада, једнако спомињасмо неке становнике 5. пратиоца Јупитерова. Читалацће свакако бити радознао да сазна, какви су ти становници, какве су им прилике у којима се развијају, какве су им навике друштвене, какав им је начин живота, култура и т. д. и т. д. Да бих сасвим оправдану радозналост читалаца задовољио, ја ћу пре свега описати какве прилике владају на површини тога пратиоца, па тек онда причати о самим становницима и њихову животу. Оно истина није могућно мерити величину пречника пратиочева, јер он изгледа као светла тачкица кад се кроз дурбине посматра, а само три највећа дурбина на свету показују га као мали колут — али се ипак из његове светлости да прорачунати, да нам он изгледа мален као звезда 13. величине. А г. Л е о Бренер, директор Опсерваторије у Манори (Лусин Пиколо), израчунао је, да 5. пратилац Јупитеров може имати у пречнику највише до 25 километара. Кретање пратиочево је резултат узајамног привлачеља између њега и Јупитера. А привлачна пак сила некога тела зависи од његове масе, а ова пак од љегове густине и величине. И једно и друго је код 5. пратиоца сасвим незнатно. Густина четирију великих пратилаца Јупитерових износи само 0.17 до 0.24 део густине земљине — дакле приближно одговара густини воде. Па баш када би овај пратилац био састављен од ч в р с т и х материја, његова би привлачна сила — због тако незнатног пречника љегова — била веома незнатна. Она би била тако слаба, да би сваки предмет, чим би се ма и најмање подигао од површине пратиочеве, без икаква обзира и милоср!)а морао одлетети на Јупитерову површину. Замислите само ову околност, да какав љубопитљиви астроном — а астрономи су већ сви љубопитљиви ! — станује на површини 5. пратиоца па да, седи крај свога дурбина. Он би ту морао