Nova iskra

Страна 160.

Црва расправља о Стредовој доеми »Повотник« која јо поетада народпом, макар да су речи преведене с немачкога језлка, а мелодија позајжљена од Француза. У другој ее описује значај цесника Јапеза Весела Косескога нригодом његове стогодишњице. 3). 3 а б а в н а к њ и ж п и ц а. XI. звезок. м. 8 -на 107. ст. Јожсф Жировник описује врдо спретно »Деркнишко језеро«, које јо на гласу ради тога, што се у раздичио доба годипе ио њему шови, рибари, пасе и лови. 4). Едектрика, њ е произвајање ин у и о р а б а. Списад Иван Шубиц. в. 8-на 97—359. С овом је свеском свршено ово депо дедо. 5). Сдовенсве н а р о д н е п е с м е. Уредид др. Е. Штрекељ. Звезек I. XXIV. и 593—820. — Ову књигу дриказао јо уредник Ватросдаву Јагићу прваку у сдовенекој фидодогији . Редакција књиге је оддична, а вредност народних песама сдовенских оцењивао сам у једном писму данској »Искри«. 6). 3 г о д о в и н а с д о в е н с к о г а сдовс тва. IV. дед. Сиисад ироФесор др. Карод Гдасер. 8-на. 151. ст. Овај рад је пдод огромног и савесног труда, ади нипошто не одговара захтевима диторарне повесницо, већ је само богата ризница сухих података из живота сиисатеља и њихових деда. У посдедњем писму управљеном уредништву »Искре«, ја сам са некодико речи приказао новије сдовопачке песнике. Од опо доба изпшде су три свеске песама и то : 1). Поиевчице милему иароду. Сневад Антоп Хрибар (Корињски). У Деду тискад ин задожид Драгутин Хрибар, 1898. Скупљене песме само потврђују суд, који сам тада о њима изрекао. Лирске песме без свакога су подета а сиромашне мисди своје покушава прикрити безбројним варијацијама истога иредмета. Воље су енске песме. Некоје су баш депе. Ади има их врдо много, а читаоцу смета одвишна, кадикада чак банадна речитост. 2). Е г о 1; 1 с а. Здожид Иван Цанкар. У Љубљаии 1899. м. 8-на 115 страна. Издавач дао је наштампати 1000 егземпдара ове књиге. Данас нема ни један више на продају. Сам бискуп љубљански купио је више од 700 егземпдара. Ви ћете мисдити, да су то побожне песме, које кани бискуп раздедити својим духовницима, богосдовима и ђацима. Не ! Њима ће дожити пећ хотећн тако забранити читање тих безбожних и бестидпих песама. Допрда је и до Сдовепаца декадепција, па ове песме први су цветак те дитерарне струје. Цанкар има дирскога тадента, а иоступањо бисвупово, учипидо је да ће се већ цродатих 250 егземпдара ових песама читати не само од оних који су их куциди, него и од дееет пута тодико читатеља који их узајмљују у њих. Као што је бискуп побудио само већу пажњу за песника те учинио највећу рекдаму за песме његове, исто тако су претерана п она ударања у бубњеве и тадамбасе, којима се Цанкар сдави с друге стране. Као што рекох, дирски дар не да му се опорећи ; језик и појетски обдици сјајни су; врдо добро уме погодити сдику ситуације ; а у многим песмама види се аФектирана сета, а кадикад предазе њогови изрази и међе пристојности. 3). О т о н Зупанчи ћ, Чаша оиојности. Љубљаиа. 1899. 8-на. 110. Ево опет један представик окудтизма и мистицизма. И ове песме једни у веднке хваде, други коре ради неразговетности њихове. Има и међу овим песмама нокодико бисера, израза дубоког осећања и депих сдика, како 'но нх Немци зову »бШшштјЈзММег«. Ади претежиа већина њихова треба коментара, ако хоћош да разумош, шта неснпк мисди. Ако додам к томе, да је песник на многим местима напуштао чак и песничку Форму, т. ј. ритам и сдик, онда нока ужива читајући те иесме ко може, а ја сам их оставио иезадовољан. Ове године обећа нам се, да ће изаћи дивот - пздањо Прешернових несама, једна нова свеска Ашкерчевих бадада и напокон још један свезак скупљених списа чувенога песиика старијег доба, проФесора Стритара, који сада у Бечу жпви. Рајко Перушек.

Козак певач (с д и к а о В р а н т). — Нодазе ди то у бој иди на весеље какво ? Козаку је свеједно: ма куда ишао њега иесма пратЕ> а бој му јо још и најмпдијо восеље ! Уз њега је песма све дотде докде час не дођо да је оружпа звека замени ; а када се сврши бој — живн ће песму наставпти а погипуда браћа у несми ће бити сачувана. „Цар Никола 1, пароброд срп. брод. друштва ( ф отогр. с н им ио г. Ч. А н т о н и ј е в и ћ). Српско Вродарско Друштво , које је осповано ток нре б—7 година, почедо је у посдедње време тако доно напродовати, да ће оно у брзо постати моћан Фактор за нашу привроду и трговину. Ни једна установа код нас не ужива тако деп гдас као Српско Вродарско Друштво. Вродарско Друштво потпомогнуто искрепим симпатијама свију патриота, разгранава с дана на дан сво вшпе своје радове. Друштво даиас раснолаже са 7 паро-

Број 9.

брода и 30 шденова, те и ако је број овај мади, инак реморкери Српскот Вродарског Друштва »Веоград« »Таково« и »Стиг« ндове иод Срнском заставом дуж обада српске Саве све до Сиска а тихим Дунавом до Вудима, нронос.ећи за светске тргове богате производе отаџбине наше. Сем тога пдове срнски иутпички пароброди »Делиград», »Мачва«, »Морава« и »Цар Никода II« на прузи Београд-Шабац! Веоград-Радујевац и Веоград-Земун. Путничкн пароброд »Цар Никода II«, чију слику у даиашњом броју доносимо, сиада у ред најлепших и најбољих пароброда на Дунаву. По својој едеганцпји достојан је имена водиког Цара Ннкоде II. Овај путнички нароброд поручило је Бродарско Друштво код иознате Фирме КристоФа Рутхова у Кастеду на Рајни а машина мује из чувено Фабрике Ешер Виза из Цириха; имаде 150 индицираних снага, а можо се рећи да је најбржа лађа на Дунаву. »Цар Никола II« одржава везу на динији Београд-Радујевац, а недељом цдовн за излете од Веогр. до Градишта и натраг. Ми желимо да Срнско Врод. Друштво у што краћом времону иовоћа свој цдовии парк са још којим новим иаробродом и да што пре одговори свом задатку радп којег је и основано. Ђурађ Бранковић (ц р т а о г. Деои К о е н). Несрећни догађај из сриске прошлости, како Ђурађ дочекује ослопљоне сииове Стевана и Гргура, износи наш сликар г. Леон Коен у овој слици са онолико маште и уживљења у сам догађај да је овај рад доиста пуио карактеристичан за његово сликање. И ако је овај рад иацрт за велику слику у бојама ипак носи у себи све стране г. Коеиова представљања. Жалити је искрено што је ова сдика украђена, те тако пропала за цотпуну израду. Водопад код Јајца ( ф о т о г р а ф с к и с н и м а к). Историски и археолошки знаменита простоница српских краљова Ј ај це лежи у Восни високо па брегу а у самом угду што га гради рока Врбас. и Плива која се у њ сурвава. У град се улази кроз старовечну капију близу које је и водопад чију слику доносимо у овом броју. Може се овај водопад посматрати с које му драго стране и у ма којо доба, човек се мора увек дивити величанствености изгледа. Преко окомита стења у 7—8 ведиких сдапова изручује се Плива са висине од 30 метара у Врбасове дубине. А када сунце баци своје зраке на Пливине слапове, предивају се овн у свима призматичним бојама. Лепота и величанственост овога српскога водопада мамила је до сада већ многе путнике којих се број стално увећава. Александрпска играчица ( ф о т о г р. с н и м и о г. II. Ј о в а н ов и ћ). Мислимо да ћемо својим читаоцима учинити задовољство доиосећи овај лени ФотограФски снимак Адоксаидриске играчице. Нарочити значај за српске читаоце добија ова сдика и тим што ју је снимио Србин у самој Александрији. оо© БИБЛИОГРАФИЈА К Њ И Г Е 1. Где је истина? Упућено на адресу Г. Др. Враннсдава Петроиијевића, од Петра С. Протића, нроФосора. Прештампано из »Весника Срноке Цркве«. — Веоград, Штамп. и књиговезница Павловића и Стојановића, 1899. — 8-на, стр. 16. — Цена? 2. Извештај о р а д у обласног Дунавског »Кода Ј ахачаКнезМихаило« у 1898. години. — Веоград Штампано у Држ. Штамп. Краљ. Србије, 1899, — 8-на, стр. 20. 3. Покрет срба у околини Клиса 1603- год. По до сад необјављеним документима написао Ј о в. II. Т о м и ћ. (Оштампаио из ЈЛ Гласа Срп. Краљ. Академије). 8-на'стр. 109—125. Цена? 4. Ђурђевско цвијеЋе. Вриједиој омдадиии убрао и скитио Р ад о ј е М. В у к с а н, учитељ. Трећина чиста прихода отпада Интернату Срп. Учит. Школе у Пакрацу. У Пакрацу, штампарија Ј. 3 о р и ч и ћ а, 1899. Цијена 60 потура иди 80 пара дин. — 16-на, стр. 67. 5. Први Мај 1899. — Радничко Д р у ш т в о. Штампарија Д. Миросављевића, Београд, 1899. — 16-на, стр. 30. — Цена 20 н. д. 6. Ко ће као Бог? Слика из рабаџијског живота у Србији. Написао К. Т. А., учитељ. Веоград, штамнарија Св. Николића. 1809. 8-на, стр. -10. Цена 0,40 дин.

НОВА ИСКРА

„Нова Искра" излази 1. и 16. у месецу — Цена: на год. 16, по год. 8, четврт год. 4 дин.; ван Србије год. 10 Фор. или 20 дин. у злату. — Претилата и све што се тиче администрације шаље се Парној Радик. Штампарији, Кнежев Споменик бр. 7. Власник и угедник Р. Ј. ОдавиЛ. Пагнд Радикална Штампагија кн . спом. бг . 35.