Nova iskra

Страна 158.

ИСКРА

Број 9.

казује ништа. По ономе што нам је она о том покушају оаопштила, нама изгледа да је ствар овако текла. Скунштина је тражила народне комаде и управа је, на врат на нос, потрчала да- је задовољи. Управа сама није веровала у потребност тога репертоара: ни опа, ни они који су тај репертоар с њоме изводили. Цео покушај вођеи је под пресијом а такви покушаји увек пропадну. И, ако је ствар одиста овако вођена, није чудо што је и пропала. Али нека је и друкчије вођена, нас тај покушај ништа не убеђује. Управа нам не каже који су то комади које је она у поменутом месецу дала, а тоје врло важно међутим. Ако су ти комади били слаби и без интереса, разумљиво је да такво увођење националног репертоара, није могло донети успеха, али је разумљиво и то да национална драма за то није крива. Има, у српској драми и ствари досадних као и ствари зани мљивих: почните с овим другим ако хоћете да уведете репертоар. Треба добро одабирати при увођењу. Није никаква вештина наћи досадан репертоар, нарочито у српској драми. Најзад, нетса је репертоар који је управа тога кобног месеца дала, био и добро одабран ; нека је и све остало од чега успех зависи, било, и ако је то мало тешко веровати, као што треба — иа ипак опит од децембра 1887. није довољан да ишта докаже, јерјеуврло малим размерама био учигвен. Да је опит трајао годину две дана, ми бисмо му још могли веровати. Овако, он не показује ништа. Аргуменат, дакле, којим се управа послужила да докаже неостварљивост нашег репертоара, не доказује ову неоствар.љивост. Како је тај аргуменат у исто доба једини (јер голе сумње у одзив публике не можемо сматрати као доказ) који је управа изнела у потврду свога мишљења, то и само мишљење видимо колико је основано. Како ће публика примати предложени репертоар, то је одиста велико питање. Док се пробе у довољним размерама не учине, не можемо ништа насигурно знати. Цублика често пута омане кад јој се највише надате, и обратно. Нзене симпатије нису још као што треба испитане, нарочито у погледу на народне кома.де, али су ииак у извесној мери показане. И то што је показано, ево како изгледа. Малетић који је јамачно добро познавао позоришне прилике, налази да публика воли народне комаде : „извесно је, каже он, да су позоришној благајни пајвише прихода донели народни комади." ') Али Малетић је то рекао пре петнаест година а публика се од то доба изменила и доцнији подаци можда обратно тврде Да видимо. Пре пет година управа позоришна (ова иста која је и данас), извештавајући које су врсте представа најмилије публици, изјавила је ово : „По цифрама дохотка на каси може се рећи да је наша публика за ових двадесет и пет година (1869 до 1894), с малим изузетком (ове две последље речи односе се, држим, не на народне комаде него на ред у к.оме су поређане оне да.ље врсте представа), најрадије походила и гледала: 1. српске народне комаде, било историске било из сувременог живота ; 2. и т. д." 2 ) Али и овде се може нешто приметити. ова изјава важи само за цео рок од 25 година а не за данас. Ако је публика за ових 25 година најрадије гледала српску драму, није их за свих 25 година подједнако радо гледала. Можда их је радије гледала пре него сад и можда због тога овај податак говори тако јако у корист наше драме. Свеједно. Јер рецимо да публика наше комаде не гледа најрадије, него само радо, и нек их само гледа, па и то је доста за одржање њихово, Сем овога, имамо још података, и то за две послење сезоне. По месечним извештајима управиним за ове две сезоне 3 ) међу именима комада који су у једном месецу највећи приход донели, врло често фигуришу имена српских комада. Додуше, то су комади Г. ') Мадетић, Грађа, стр. 852. 2 ) П о м е н и в дозоришни, стр. 25, ђ Дедо, 1896-98.

Цветића и други новији и ми ииак по овом не знамо како ће бити посећени они који су старији од ових а намаје до њих највише стало. Тек ове сезоне имали смо прве оните са старијима и другим недаваним комадима и шта смо видели ? Видели смо, и то нам даје наде да ће и у будуће тако бити, да нублика, у главном, долази на те комаде и да Позориште није имало никаква дефицита. Ако су, у Децембру 1887, десет српских комада донели дефицит, у Фебруару ове године опет десет комада и то у 12 представа, донели су, напротив, врло леп приход. Значи да публика још воли старије и друге сриске комаде, и више сад него ире. Публика је уживала у Стеријиним комедијама ( Зла жеиа, Беогр>ад иекад и сад, Кир Јања, Покондирена тиква) и Трифковићевим (Избирачица, Лола вииа аола воде) а тако и у комедијама Илије Вукићевића (СреИа и људи, Леаа була). Требало је само видети како свет грца од смеха. Публика је врло лепо примила и Костићсву Гордану, и Стеријипог Дечаиског и чак Банову Мериму, и мало слабије Јакшићеву Сеобу Србаља и Костићева Максима ЦрнојевиКа. Није дошла (празничне комаде : Хајдук Вељко, Цвети, Кнез Милоги и новије: Ивкова Слава и др., који пролазе увек добро, не рачунам) само на Стеријина Скендербега, Банову Добрилу и Милеика и Илићеву Јаквинту. Није дошла ; па лепо, али кад од 24 представе публика изостапе само са 4, онда је то ипак врло леп успех. И после, ако и изостане, ако пе прими Скендербега и не прими лепо Сеобу Србаља, зар то значи да она има право : па она није зимус дошла ни на Дору, ни на Руј Блаза готово, ни на толике друге комаде од интереса и вредности ! И, на-јзад, она није много ни крива : како глумци многе комаде играју и како се ми сви старамо да публика посећује Позориште, добро је што га је и овако посећивала. У осталом, код нас се још често дешава да глумци играју пред празном кућом а то је апсурдно, тога нигде нема и с тим позориште престаје бити позориште. (нАСТАВИЋЕ СЕ) Павле Поповић. (§ХДС ИЛИЈА ВУКИЋЕВИЂ (1866.-1899.) ш ЖЖа првим странама својих првих бројева Нова Искра доноси већ две посмртне усномене. Непун је месец како су из маленог кола српских приповедача ожаљена већ два од најсвежијих и иајсимпатичнијих имена његових — Илија Вукићевић и Светолик Ранковић. 5 марта ове године, први, умро је Илија Вукићевић, чију слику с неколико потеза биограФије и рада доносимо у овом броју. Илггја ВукиЛевиЛ родио се 3. августа 1866. у Београду. Отац, Ива Вукићевић чиновник, ожењенје био Софијом Димитријевићевом, опет чиновничком кћери и та чиновничка судбина пратила је и прве године Илијине. Отуд по очевим премештајима, Илија је већ као мали живео у Београду, у Шапцу, где је учио ниже разреде гимназије, у Врању, затим одвојен од породице у Београду, где је ушао у више разреде, у Крагујевцу, где је свршио матуру, и пајзад, још као |ак, у Београду где је 1884. ступио у природно-математички одсек философије на Великој Школи. У избору природњачког одсека у философиЈи , као и најобичиије, није било нарочитих дубоких побуда, исто као што ни доцније чак стручна спрема са Велике Школе није би.на од већег значаја по доцнији рад Илијин. Слободан, природног духа, са својим ведрим темпераментом, Илија је у Велику Школу ушао са свом свежином, искреношћу младости. Он није осећао („већ из малена") велики и трудни позив дубоке науке, нити су професорска судбина и стручна спрема у њој подгрејале какве крупне научарске амбиције. Али је тадањи