Nova iskra
С трана 174. НОВА ИСКРА Б рој 10.
Из извоштаја, ко.ји .је Чувар Народног Музоја подноо у својс времо Госи. Мииистру Иросвете и Орпској Ираљевској Академији сазшИ се између осталог, да јо Музој за етногравсву збирку своју куиовином нриЗавио : леи од мрке чоје, а цриим гајатаном кр.ипони хаљетак, минтан, ш Призрона ; даље аитерију једну од свиле проткане златном жицом ; дрногорско жеиско одоло ; лон број свилом и златом везених нешкира, чаршава, чеврета и других тканипа ; сребрно наФте ; сребрне старипске токе нађепе у околини Пирота и једаи ручпик, нокривало главе, искићено миогим ситпнм сребрним новдима, пз околине Београда. На оделу и иешкирима има градива за сазиавање народно и занатске орнамеитике, у којој се дено доједиии об.шди, склоп њихов у шаре и склад у бојама. Обликом својим, израдом, оковом и другим украсом, одликују се неки кунљени ништољи и нушке ; а рође јо величино купљен златан римски прстен са камепом на ком је изрезаи Фаун са гроздом у руцн за којим руке пружа мали Амор. Око ликова размоштена су нека нпсмеиа. Прстен је тај нађен у селу Горјанима, у округу ужичком, а на месту које се зове: Римско Гробље. У збирку својих слика уврстио јо Музеј куповином два рада г. Марка Мурата сликара. Најпро њогову већу слику »Конавока пошла на воду«, на његову мању »Србн сељадп пред црквом Св. Влаха« у Дубровнику. Те две слико заступају у Музеју модерни схваћај и нластичку технику у сликарству, заступају пачии извођења на платну, прозван : еп р1еП1 аи 1 . Више је од етнограФСке но од уметиичке вредности слика ногдашње Ватал-џамије у Београду, — рад свештеника Арсенијевића у Ианчеву. Рађена је у оном вромопу кад у околини џамије још није било ии једне веће куће. Заиимљива јо по цртежу своме и но изради евојој, јамачно у Сн._Гори рађеиа, икона Цара Еонстантина и Царице Јелсне. На моаајички сложеној плочи од седеФских комадића, урезан .је па црњен лик свотитеља, украс и натиис. Куповином је прошле године постао својина Народног Музеја и леп пластички рад г. Роксаиднћа: »Роб«. Оаливеи .је од гипса па бронзован. Поред ових, најглавнијих ствари од разие врсте и вредноети, које се иоименце наводе, Музеј је прошле годиие куповинама корисно донуњавао евоје збирке: носуђа, иакита, новаца, оружја о ирибором, црквепих ствари, римског камења с натписима п литографија. Међу оддитиијим поклонима прво меето заузимају слнке на платиу рађене. Најстарија је међу њима новећа слика »Морска бура« од холаидског сликара 1лете Тегвсћшег-а, из XVII. века, коју јо нокаонио г. Ое1впог, консул веиецујелски у Амстердаму. Величином својом — јер је преко два и ио метара дугачка — надмашује остале слика »Бекство Богородицо у Мисир«, рад и поклои г. Е. БМ-а сликара у Миихену. Више се иас тичу по иостојању своме слико којо .је поклоиио г. Др. Вл. Николић, адвокат у Земуиу, а то су неколико ивона његова покојиог оца Лазара Николића, и лик сликара Даиила, рад сликара Уроша Предића. Исти је госнодин Музеју иоклонио још п рад .једаи од Француског сликара Ј. Вертага^в-а. Слнка је рађона 1792. године у Риму и представља онроштај римског војсковођо Регулуса са породицом својом, јер се својевољно опет враћа Картагињанима као заробљеник њихов. Од велнке је вредности ноклон г. Петра Николића, трговца у Загрсбу, слика »Тавовски устаиак«, рад сликара Паје Јовановића ; а цењеи је, као нортре, дар госнође Цане Млад. Ненадовићке, лив Јслене, жоно Карађорђеве, а рад сликара Јована Попбвића, од год. 1841. Није велик, али јо поучљив поклои г. Ивана Козлића, инжињера Министарства Грађовина, јор је нреисториског доба и пађеп код Љубовије. За етиолошки одељак поклоиио јо г. Љуб. Стојановић, нроФесор Велике Школо нреко двадесет комада шараних ускршњих јаја из Ужица, а госн. Јово Матовић у Сан-Франциеку више бојених фотограФија кипееких и јапаиских жеиа и девојака. Из крајњих, противноложених времена римске државе, јесу два зпатиа и цоњеиа ноклопа. Једаи је збирка римских, бакрених, ливених новаца — асова — из нрвог доба кад ,је у Римљаиа новац постао опште средство за размону ; а други је комад умотничког, резаног рада из доба кад је римека царевина већ приблшкавала се крају своме Збирку асова поклоиио је г. Ј. В. учитељ, а другу, од уметничке вредности старину римску — комад камоја — поклонио је, преко начелства среза јасеничког, Миладии Јелепић, тежак у Кусатку. Камејо је изрезаи на ахатској плочи п представља борбу пеког римског императора са варварима. Камејо .је одломак од веће плоче која је могла мерити, док је цела била, у дужииу тридесет и два, а у ширину тридесет саџтиметара. Камејо иађеп је у њиви »Лесковац« код Кусатка. У збирку оружја дошла су ноклоном два пиштоља и сабља војводе Марка Штитарца. Пиштољи су прости и велики, — кубурлије,а сабља има сробром оковапе ножиице. То оружје ноклоиила је госнођа Ката Штитарчевића, удовица Стевана, сина Марка Штитарца. Остали поклони, од мањо вредности ио ови парочито поменути, јссу разни бакрени, сребрии и златни иввциј и бронзаио и камене римско, старине. Тако јо Народни Музеј прошло године, које куиовинама које поклонима могао допуњавати све врсте збирака својих. На одређивању старина, на описивању н.ихову, иа склапању каталога, као и на уређивању Музеја, на спрсмању ормана, столова п других потроба
за нодесно излагање музејских ствари, радило се колнко је могуће било за сад једном само лицу радиику у Музеју, чувару њогову. Музеј, како јо данас уређоп, још није отвореи за јавно и шире похађаљо. Походити га могу ноједииа лица и омања друштва. А неограничепи јавии нристун у Музеј објавићо со чим буду спремљспи сви још потребни ормани и столови ; чим буду све изложено ствари склоњене иод стакло, јер их још има које лежо боз заклона но столовима; чим се удеси натос музојски, да прашипа, донесеиа обућом иосетшаца но може да штети предмето музејске, и чим се удеси довољан иадзор но иросторијама Музоја. Да се све ово што пре постигие, на томе се ради ; но уснех у томс веома миого зависи од разних ноиовољних ваимузејских ирплика, које посао у Музеју отегкавају и усиоравају. Постунно се пак то неприлике савлађују и Музеј мало но мало добија изнутра облик какав имају и страни, слични му заводи. В.
НАУКА Насељеност слива реке Млаве. На основу мерења површина речиих сливова, која сам извршио на споцијалној карти Краљевиие Србије — размера 1:75.000 — у друштву са г. П. Јовановићем — а помоћу статистичких података о иопису становпиштва у Србнји од 31. доц. 1895. год., изнашао сам насељепост паше отаџбине по речним сливовима На овом месту објављиваћу само резултате тога мога рада о иојодинпи рекама, а иотнуна аитроногеографска студија »Насељ е н о с т у 0 р б и ј и п о р е ч н и м с л и в о в и м а« изиће ће доциије. Почињем Млавом с тог.а, што је то јодиа од најинтереснијих рока у Србији. Оиа извиро иа ј.з. странн од градића Жагубице. Извор јој је читаво језерце, које парод у околиип назива Врелом. Одмах од извора Млава јо јака река. Све су њеие притоке богате водом и живо иреко цело годиие. Од десних су најважније Витовница и Т и с н и ц а, а од левих : Чокордин, Бусур и К р у н а р а. Слнв .јој се одликује двема прпродним реткостииа. Ирва .јо Горњачва Клисура од села Рибара до Ждрела, а друга Потајиицау Хомољу. У сливу Млавииу налазе се три градића; Вожовац (3.345 ст.), П о т р о в а ц (2845) и Ж а г у б и ц а (2485); један заселак (градића II е т р о в ц а) — Л о с к о в а ц (585) и 78 села. Највећа су села: !' а н о в а ц (3100), Л а з н и ц а (3090) и С м ољ и н а ц (3070) — 3 Од 2500—1500 с т. имају ова сола: В. Лаоле (2500), Мелннца* Шанине, Кропољип, Рашанац, Шетоње, Црљепац, Тононица, Осаница, Арнаут - Поновац, Брзоходе, Суви До, Баре, Стамнице, Кобиље, Кула, Ћовдии и Камеиово (1500) — 18 О д 1500—1000 ст.: Бабушииац (1480), Волико Село, Мало Црниће, Манастирица, Ждроло, Кнежица, Трњане, Трновче, Дубочка, Касидол, Старчсво, Бистрица, Костолац, Бусур, Табановац, Забрђе, Орешковица, Милатовац, Сибница и Кладурово (1020) — 20 О д 1000—500 ст.: Брадарци (960), Велико Црниће, Четореже, Добрие, Јошаиица, Миријево, Дрмно, Буровац, Салавовац, Батуша, Сиге, Вошаиовац, М. Лаоло, Берање, Камиште, Вуковац, Рибари, Врбница, Крвире, Близнак, Орљево, Бошњак, Братинац, Панково, Пзварица, Полатна, Кочетин, Визичево, Витовница и Лопушиик (550) — 30 Иснод 500 ст.: Тићевац (480), Ђуринац, Набрђе, Крунаја, Магудица, Аљудово и Свињарево (310) — 7 Ако не урачуиамо два враја села Пољапе, којо већим делом лежи у моравском сливу, онда Млава има 82 насељена места са 101.870 становнива, од којих на градско становништво долази 8.675, а иа сеоско 93.205 (са крајеевима Пољане). Кад број стаиовннка иоделимо бројем, који представља површииу Мдавина слива, онда ћемо добити насељеност т. ј. број становника иа км 2 . У М л а в и ј е н ас е љ е н о с т 60 с т. и а км' 2 ., дакле гушћа него у Србији за 12 ст. иа сваком км Ј . Насељоност у Србији према насељеиости у Мдави стоји у одиосу 4:5. Из података о површиии Млавина сдива и о броју становнива види се, да Млава, захвата 3.5% од целокупне површипе Србијине, а од становништва 4.3°/ 0 . Тако исто из насељености и иовршине слива и броја наеељених места излази, дауМлави ј едно п а с е љ е д о л а з и и а с в а к и х 1230 с т. и л и н а с в а к и 21 к м 2 . На послетку број становнива у појодиним оелима показује нам да се у сливу Млавину иалази 41 велико соло са 1000 и више становника. Једно волнко село, дакле, долази на свака 42 км 2 . У Србији нак, која има 422 волика села — .једно додази на сваких 114 км 2 . По.јсдине Млавске иритоко иду по густини насељености овим редом ; 1. Чокордин (1о9 км*. — 11.770 ст.) иа км 2 . 63 ст. У њему су 15 села: Брзоходе, Орешковица, Сибница, Чотереже, Добрње, Ми-