Nova iskra

Страна 176. НОБАИСЕРА Број 10.

она је сличиа Оунеовим, Штраусовии или Милоксровим радовима те врстс, а они су главии реирезентанти данашње модернс немачкс онерете. Еао што јс у Француској утицала талијаиска а сисцијално неаиолитанска орега ћи^Га на развитак Француске комичне онерс у почетку 18. вева, тако је иостао из истог извора а готово у исто нремо и немачки 8т§вр1е1. Из наивног, увек нристојног 81п{>'8р1е1-а, на коме су норед Наумана, Хилера, Гајхарта и других, раднли чак и Хајдн и Мозарт (ВанИеп с ВавМеппе) изродила се временом а нарочито утицајем травестија Ж. Офенбахових данашња нсмачка оперета која је у врло ретким случајевима интересантна и од вредности но тсксту или радњи. Али садржина једне оперете, то је сасвим сноредна ствар код публике која воли оперетску музику. За њу је главпије да у оперети има гато већи број мелодије, да има нријатне шале у диалогу, лепих декорација и костима. Целер, који јебио чиповник у бечком Министарству Просвете, био је дилетаит у музици, па ипак мора му се призиати његова музичка сиособност и познавање иозоришта, тто се показује у мелодији, хармонизацији, у еФектној оркестралној изради, расиореду хорова и ансамбла у његовим оперетама. Његов П т и ч а р чини у целини утисак јодиог подужег бечког потнурија, са доста ремииисцепција и обичних али лено ритмованих тема: валцера, полке, гавоте, марша и т. д., које у вези са текстом и радњом чине опсрету од пролазне вредности, као гато је већина онерета; али због лакоће мелодија и стила она је подесна за позорпице и певаче, а допадљива и благодарна за гаиру публику. Први чнн израђен је пајбоље. Све су пијесе са еФоктом употребљене. Нарочито вреди споменути терцет између Енеза (Г. Гаја Павловић), Вепса (Г. И. Станојевић) и Христе (Г-ђа Тодосићка) због интересантпог распореда тема, и мегаовити хор (Е а д к о м е х о ћ е ш р у ж у д а т и) у Финалу I. чина, због лепе полиФоне и еФектне градације. Обичније су у инвенцији и изради Г а в о т а у II. чину. Г о м а н ц а кнегиње (Г-ђа П. Павловићкк) иКће1п -валцер у I. чину и остало. Г-ђа Тодосићка, Г. Г. Павловић, Г. И. Станојевић и Г. Стојићевић били су изврсни. Еод г-ђе Тодосићке налазимо, дајењенаигра и невањо у најлепшој хармопији. Нарочиту вредност добија тиме, гато има смишљено извођење у невању (Уог1га§), увек тачно нрема ситуацији и смислу текста. Г. Павловић има уз то и врло јасно изговарање текста. Он сваку реч добро и правилно наглагаује, па чак и оне зна да ублажи, које у преводу из ма каквих незгода не могу бага тачно да се слажу са нотним акцентом. Мала улога Г. Стојићевића била је прецизно одиграна а отпевана доста симпатичним гласом, који кад би се још добром методом и вежбањем појачао, био бн и за веће партије подесан и користан. Норед сигурне и чисте интонације, нарочито нам се допало верно и живо извођење оних малих насажа речитатива у Финалу I. чина. Несигурна у тону била је Г-ђа Павловићка у улози кнегиње. Гоманца у последњеи чину, коју нрати слабо (рхапо) сордиииран оркестар и коју због тога и већ према самом тсксту треба певати тегга уосе (полугласно), онајепевала јако, без боје и невешто. Оркестар под управом вредног капелника Г. Нокорног био је у нратњи соло-пијеса стално јак, а то је нарочито шкодило слабијим гласовима, као што су проФесори (Г. Стојчевић, Г. Гајковић) и Адам Птнч а р (Г. Динуловнћ). Птичар неван је први пут на основи нормалног дијаназона, који је од скора усвојеп у оркестру беогр. народ. нозоришта, а који јо нижи за */ 4 тона од старог бечког А. Ова роФорма од знатпе је вредности за новаче и капелника беогр. нозоришта, јер да није унрава усвојила овај систом, морао би со већн део пијеса ниже транспонирати, гато јамачно не би био пријатан посао за капелника кодједне оиеретс у три чина, а певачи мучно би натезали код мало већих градацпја, као што су нам случајно показали на премнјери у Финалу првог чина. — вд —

Р А 3 Н О — Осамдесетогодишњица хрватског књижевн и к а Ивана в и т е з а Т р и с к о г. ■— Првога маја (п. н.) навршило сс равно осамдесет година од рођења хрватског књижевпика И в а н а витеза Трнског. Свечаност је ирослављена у Загробу. Чланови клуба хрватских књижевника и уметника удружени с »Југословенском Академијом«, »Матицом Хрватском«, »Друштвом Св. Јеронима«, Књижевио Педагошким Друштвом и разиим невачким удружењима ириредигае староме књижевнику импозантну соренаду у очи његове осамдесетогодигањице. На сам дан прославе, норед великог броја различних честитака, беше приређен у слављеникову част и свечани банкет, на коме су у похвалним здравицама изношене заслуге овога Нестора хрватских књижевника. * — Г у с к а а к а д е м и ј а з а л и т е р а т у р у. — Као достојан сноменик Пушкину установиће се у Гусији приликом Пугакинове нрославо, а у част његова имена, Академија Литературе. Ова ће установа бити слична француској академији бесмртника само ће бити мањег обима, т.ј. имаће мање чланова. Као што се зна, Фраицуских бесмртника има 40 на броју а руских ће бити само 6.

Са устаповљавањсм ове акадсмијс иде се на то да ее руској литератури да историски ослонац а у исто време да јој се нрибави н значај узвишеиости, погато рускп парод, а делимице и виши сталежи уГусији, и данас јога сматрају песнике и нисце за бсспосличаре који .јуре за маштаријама и некорисним заиимањем. Са овом се дакле академијом иде на то да се нова руска литсратура, којој је чувепи песннк Ломоносов ударио камен темељац, подигно и осигура. Пошто со литература у очима руског народа и друштва није још развила до стунња самосталне моћи, због чега и не сме рачупати са великим бројовима, то се за сада за академију тражи само скромно местанце. С тога ће се иста сместити као засебно одељење Академије Наука у дом исте. Чланови литерарне акадомије — као што рекосмо 6 њих на броју — бираће се из редова најславнијих песиика, романсијера, драматичара, критичара и историчара диторатуре. Ово везивлње литературе са науком бесумње ће много нридонети значају науко у Гусији ногато је иста куд и камо изостала иза руске литературе. У времену кдасу руски универзитети — упоређујући их са тадањим универзитетииа на занаду — били без икакве вредности, имала је већ руска литература свога Пушкина, Жуковског, Ваћугакова, Карамзина, Фонвизина и Крилова; а ни данас нема тога руског научењака који је бар приближно догаао до таквог светског гласа као гато је то сдучај код Пугакипа, Тургењева, Достојевског и Толстоја. С тога се ово установљавање академије литературс моракуд и камо вигае ценитн но све укупно руске установе за неговање науке. * — Јавне Читаонице и Библиотеке. — У току последњих 10 година показао се је у Номачкој придично велики покрет у правцу устаиовљавања јавних Вибдиотека и Читаоница, установс које би и најсиромаганијем сталежу нрузкиле могућност читања књига и новина. Велики број немачких варогаи нодигле су лене бнблиотеке са читаоницама у овој сврси а нарочито су у томе предњачило варошп у Саксонској и Виртембергу. Већ про 25 год. имада јо малена Саксоиска 200 јавних библиотека којима је 1876 год. одређена годишња државна помоћ од 20000 динара ; сума која јс ирошде године повишена на 25 - 000 динарл. Данас Саксонска има 1025 јавних библиотека. Исто је тако и у Виртембергу: скоро свако повеће место има своју јавну библиотеку не рачунајући библиотеке гимиазија, рсадки, занатлиских гакола и универзитета. У Француској су јавно библиотеке јога могобројнијо н богатије. Од саие државе дббијају ове библиотеке на име номоћи 250.000 динара годшпње, не рачунајући годишње помоћи од општина, и поклоне у новцу и књигама од приватпих лица. Најогромније и највише јавних библиотека има.ју сједињеие државе у Америци. У држави Н>у-Јорку постоје иутинчке ведике библиотоке којима сс и школска младеж служи. Држава троши годишње 250.000 динара на ове нокретне бпблиотеке.

ЧИТУЉА т Радоје Рогановић-Црногорац. На Цвети ове годипс умро је на Цетињу од срчне болести Гадоје Гогаиовић, књижевник. Рођеи 1851. године у сслу Прогонићима, свршно је гимназију и ботословију у Веогрлду. Вративши сс у Црну Гору и стунивши у државну сдужбу, ностао је благајником мипистарства Финанспја. Пореклом је од познатога киеза - Гогана гато га владика Његуга сачува за увек у својем »Горском Вијенцу«. Вавећи се из ране младости о нојезији, нанисао јс миого родољубних и пригодних песама; написао је, такође, и у књигу оштампао и драму »Грахов Лаз.« 1" Манојло Грбић, прота, катихета и ироФесор учитељске школе у Кардовцима умро је на Велики Петак ове године. Годио се 19. декембра 1844 год. у Широкој Куди. За његову предану службу иравослављу и српском народу одликовао га јо владика -ј- ТеоФан Живковић иојасом, а садагањи вдадика Михаило нроизвео га за нроту 28. јуиа нр. год. у Војнићу. Покојник се бавио и о срнској књижевности којој је оставио своју ведику и пуну интереса монограФију »Е арловачко Владичанство.« ■ ■ БИБЛИ0ГРАФИЈА К Њ И Г Е 1. А. Сг. М а 1 о з : 1тегје, »Мсе 1 зИсГее. II Моз1;аги, 1899. кЗапје 1 Иагпра 1г(1ауаске Кпјјгагшсе Раћега 1 К181са. — Д. 8-на, стр. 149. Цена 60 новч. 2. Марко Цар: Низ родно приморје. Слике и утисци с Јадрана. У Мостару, 1899. Издање и штампа Издавачке Књижаре Пахера и Кисића. Д. 8-на, стр. 119. Цена 50 новч. 3. Мала Библиотена. Свеска за приказ: Љ у б а в н р е м а к њ и з иПо Е д м о н д у д е А м и ч и с у. Са наноменама неколико српских књижевника. У Мостару, 1899. Издање и гатамна Издав. Књижаре Пахера и Кисића. 16-на, стр. 34. — Бесплатно

»НОВА ИСКРА« излази 1. и 16. у мксецу. — Цена : пд год. 16, но год. 8, четврт год . 4 дин.; ван Сгвије год . 10 фор . или 20 дин. у ЗЛАТУ. — ПгЕТНЛАТА И ОВЕ ШТО СЕ ТИЧЕ АДМИНИОТРАЦИЈВ ШАЉЕ СЕ ПаРНОЈ ГаДИК. ШтАМПАРИЈИ, КНЕЖЕВ СпОМЕНИК БР. 7.

Бласник и угедник Р. Ј. ОдавиИ.