Nova iskra

НОВА ИСКРА 0 стогодишљици А. С. Пушкина

26. МАЈА 0. 1799. Л(и6оШ ЈЈ. С. ЈГушкинсг

26. маја ове године навршидо се пуних ето година од рођења највећег руског несника. Овај велики руски народни празник, ова свечаност пуна значаја не потиче и:: пуког обичаја да се јубилеји држе, не нотиче из ФанФаронства и жеље да се свету јави како је у Руса те и те године рођен човек којему се данас помен чини ; корен овом исказивању сећааа и захвалности лежи дубоко у грудима великог руског народа, лежи у свесноме знању да је Пушкии за руску књижевност исто оно што јој беше Петар Велики у државничком смислу. Шта би вредела руска државиа самосталност када би се у маниФестовању духа њезина огледало пуко робовање Западу ? Ослобођење духа рускога, стазе самосталиога развијања и иапредовања руског, стварање књижсвног језика допадљивог до заноса Пушкинове су заслуге којима се, ето, потомство кдања. У моћи и величиии рускога народа гледамо ми Срби, њихова .једнонлемена и једноверна браћа, јемство и за свој опстанак у мору туђинштине која нам илеме окружује, која нам развитак пречи, која нас гоии. Један је од узрочника руске моћи и руске величине песник Пушкин, чије име и ми са пуно поште спомињемо, а ради чије успомене и исписујемо врсте из његова живота.

Пушкин је по оду од старе племићске иородице која се помиње још у летописима из доба Ивана Грозног ; по матери предак му је био историјски дрнац Хапибал. У биограФији овога Ханибала остало је још доста неразјашњених места, али је ипак познато да је био од кнежевске вдададачке породице, да је у својој седмој години био заробљен и посдат у Цариград на нродају. Из Цариграда погааље га руски иосланик као покдон Петру Великом. Из сећања на великог Картагињашша

мадоме Црнцу дадоше презиме Ханибал и преведоше га у православље... Сам Петар Ведики беше му кум, који му даде име Аврам да би личило колико тодико на његово мухамеданско име И б р а х и м. Од то доба Аврам је постао трабант Петра Великог пратећи га свуда по свету. После смрти свога добротвора беше прогоњен у Сибир, јер је био међу незадовољницима који се бунише противу Меншикова. Ханибал је, после повратка из Сибира, догонио у војсци до генерал-ан-шеф » ; за тим је, 17о1. год., умро. Његова унука по сину, лепа Ереолка, Надежда Осиповна удаде се за гардијског оФицнра Сергија Лавовића Пушкина.. У овоме браку роди се 26. маја 1799. г. највећи руски песник АлександарСергијевић Пушкин. Мати Пушкинова била је за четири годиие млађа од свога мужа који је биоутаквој зависности од ње, да је и пушио кришом. Са децом је бида веома сурова и могла је да по некодико месеци ни речи не прозбори у кући. Са својим сином Александром није једном говорида пуну годину дана. Као и њезин муж, и она је веома водела друштво и сјај, не бринући се много о својој кући. 0 нереду који је владао у тој кући остало је и писаних података. Али је за то књижевност била у свима правима. Сергије Лавовић заједно са својим братом Василијем беше уприсној' дружби са многим г ондашњим књижевницима. У кући Сергија Лавовића чак је и камердинер писао стихове! Надежда Осиповна није баш тако воледа свога сина Адекоандра а у сваком случају много мање од његове сестре Одге и млађег му брата Лава. У свом раном детињству но само да Александар није показивао ничега чиме би издвајао, него је, на против, својом повучености. и тврдоглавости доводио родитеље готово у очајање, а нарочито своју