Nova iskra

Број 12.

НОВА ИСКРА

Страна 203.

али је то ишло полако. Баш данас, рано, требало је да дође нов модел, али не дође ма да је прошло већ једанаест. Све то, скупа са јучерањом просидбом, учинило је те је Свирски почео сумњати не само у свој мир него и у своју уметничку будућност у опште, и у своју слику на по се. Хипнос му је у тај мах изгледао некако суморан, Танатос приглуп. На послетку помисли, кад већ не може скоро да се лати рада, боље му је да изађе на обалу, где ће му можда вода и сунце разведрити мисли и душу. Али, баш у тренутку кад хтеде да изађе, у предсобљу се чу звонце а одмах затим се у радионици појавише Ромуло и Рем у школском оделу, а. за љима, блеђи и суморнији но икад Кресович. — Добах дан, господине, добах дан ! — поздравише два дерана. — Матап вам шаље ове руже и моли вас да дођете на доручак. Говерећи тако и тресући китама жутих ружа, додадоше их Свирскоме, а затим почеше трчати и разгледати по радионици. Зачуђавале су их и заустављале нарочито скице које су представљале нага телеса, јер су се задржавали пред њима и гурали се лактовима: — ТЈепз! — Ве^агАе ! Али Свирски, кога је то љутило, погледа на часовник и рече : — Ако хоћемо да стигнемо на доручак, треба одмах поћи. После чега узе шешир и изиђоше. У близини радивнице не беше кола, те су ишли пешке. Путем сликар, идући у другом реду с Кресовичем, запита : — Како ваши ученици ? Кресович му обрте своје натмурено, злобно лице и одговори : — М о ј и ученици ? Тхе.... никако. Здрави су као рибе и лепо им стоји шкотско одело. Некога ће обрадовати само не мене — Зашто ? — Зато што ја сутра одлазим. — Како то ? — рече зачуђен Свирски — ништа нисам знао ; нико ми о томе није говорио. То је штета! — За њих никаква штета — одговори Кресович. — Ваљда зато што још нису у стању да је схвате. — Они никад неће бити у стаљу да је схвате !... Ни данас, нити икад у животу ! Никад !

— Надам се да се варате, господине — одговори сухо Свирски — а у сваком случају непријатно ми је да то чујем. Али студент говораше даље, као с&м за себе: — На против ! Штета је, али штета времена. П1та је љима стало до мене, или мени до љих ? т 1ак је и боље што ће бити онаки каки ће бити. Ко хоће да сеје жито мора заорати траву, а заорати је у толико је лакше у колико је мања. Могло би се много о томе говорити, а то такође не вреди, особито не вреди за мене. Бакцили ће и тако уништити човека. — Вама јектика никад није грозила. Госпођа Елзенова, пре но што вас је молила за лекције, питала је за ваше здравље лекара ■— и томе не треба да се чудите, јер јој је ишло о децу. А лекар јој је јамчио да нема никакве опасности. — Сигурно да нема. Ја сам у осталом против тога пронашао сигурно средство. — Какво то средство ? •— Биће објављено у новинама. Таки се изналасци не крију. Свирски погледа Кресовича као да хоће да се увери да он не говори у бунилу, али у тај мах стигоше на железничку станицу, која јебиладупке пуна света. Гости из Нице ишли су, као и обично, рано у Монте Карло. У тренутку кад је Свирски куповао карту, опази га Вјадровски и приђе му. — Добар дан! рече — У Монте ? — Да. Имате ли већ карту ? — И м а м месечну. Биће нам тесно у возу. — Зар није ово прави Егзодус *) ? А сваки носи свој удовички новчић. Добар дан, господине Кресовичу! Шта велите о овдашњем животу? Учините каку примедбу с гледишта своје странке. Кресович поче жмиркати као да не може да схвати шта се од њега хоће, затим рече : — Ја се уписујем у странку ћуталица. — Знам, знам ! . . . Јака странка : или ћути или плане. И поче се смејати. *) И:!лазатГ из Египта. Друта књига Мојсеова. Пр.

Стевап Дечаиски. Сликао г. У. Преди&.