Nova iskra

В рој 15 н 16

II 0 П Л II С К Р 1

С трана 265

А1БЕРТ НРИПОВЕТКА ЛАВА ТОЛСТОЈА (НАСТАКАК) Необнчно нешто догодн се са свима прнсутнима, необично нешто осећало се у мртвоме мнру који наступн посде Адбертова свирања. Као да је сваки хтео алн није могао исказати шта то све значи. То јест за што је тако светла и топла соба, за што су девојке веллчанствене, за што је зора на прозорнма, за што је узбуђена крв и откуда ови чисти утисцн већ пролетелнх звукова? Али нико

овоме човеку. Дође му на иамет да га узме код себе, да га одене, да му нађе ма какво боље место — укратко: да га истргне из овог пониженог пОложаја. — Шта, ви сте уморни ? упиТа Делесов прнлазећи му; Алберт се осмехнватне. — Ви сте прави таленат, требадо би да се озбиљно бавите о музици, да свирате нред публиком. — Хтео бих да пијем, рече Адберт као пробудивиш се. Дедесов донесе вина, и музикант сручи у се две чаше. — Сдавно вино! проговори. — Меланхолија — дивна ствар! рече Дедесов.

Манастир Буково код Витоља.

и не покуша да о томе гата кажс; на против, скоро сви они који немађаху силе да се помире с оннм што им откршпе нови утисци — бунигае се против њега. — Па ипак дивно свира! рече оФицир. — Изванредно! одговори Дедесов рукавом отирући крадом своје образе. — Ама, господо, време је да се већ иде, рече придижући се и спремајући онај гато је мадочас дежао на дивану. Адберт је за то време седео сам, у другој соби, на дивану. Налактивши се рукама на своја когатуњава колена, он је знојавим, Прљавим рукама брисао своје дице, забацивао косе, осмехујући се у потпуној срећи. Доста се повца накупидо, а Дедесов узеде на се да му га преда. Осим овога, Делесову, на ког је музика учинила силаи и необичан утисак, дође мисао да помогне те учнни добро

— 0 ! да, да, смешећи се одговори Алберт: али опростите ми, ја не знам с ким имам част говорити; можда сте граФ иди кнез: да ди би ми могли позајмити нешто нара? — Он поћута мало. — Ја ничега немам, ја сам човек сиромах. Ја вам не могу вратити. Делесов порумене, не осећаше се најугодније, те брзо предаде музиканту сакупљени новац. — Велика вам хвала, поче Адберт докопавши новце: — дајте да сад свирам; а свираћу кодико год хоћете. Само мадо да пијем, да попијем, додаде устајући. Дедесов му донесе још вина и замоли га да седне поред њега. — Опростите ми, ако будем отворен према вама, рече Делесов: ваш ме је таденат веома заиитересовао. А изгдеда ми да нисте у најбољем подожају. Адберт ногдедагае час у Делес.ова час у газдарицу која уђе у собу.