Nova iskra

Број 18. и 19. НОВА ИСКРА Страна 305.

набавку, додаде : „мој сјајни госнодине, оће л' бити шта год бакшиша ?" — Но, иди с Богом — рекох, отварајаћи му врата. — Клањам се, клањам се !... Ја имам још код кућу

Неколико тренутака после чух, како је опет викао у авлији : — Хандел ! хандел ! . . . А кад се појавих -на прозору, поздрави ме пријатељским осмејком. Снег поче

једно фина бунда . . . . И још једном нровири кроз врата, питајући : — А би"л' милостиви господин дозволио донети фино овчија сир? .. .

ј тако да пада, да је се скоро смркло. Метнух прсник на сто и почех сањати : час о госпођи која оде из ове куће ! Бог зна на коју страну, час о стану који оста тако пра| зан, а тако близу мога, час о- сонственику прсника, о