Nova iskra

Страна 320.

11 О 15 Л ИСКРА

Врој 18. и 19.

940 ст. или 11 км 2 . Један град (односно градић) на 19,550 ст. иди 231 км Ј .; једно село на 990 ст. иди скоро на 12 км 2 . Врој становника у иојединим селима казује нам, да Лепеница има 14- великих села са 1000 и више становника, што значп, да једно долази на 5.585 ст. или 66 км 2 . Леиеиида захвата јужни део иростраие и валовите Шумадије, а у административном погледу готово сва ирипада данашњем крагујевачком округу. Само су јој четири села (Марковац, Ракинац, Радовање и Нови Аџибеговац) у срезу орашком округа подунавског, а једно (Горња Сабанта) у срезу левачком округа моравског. Од срезова округа крагујевачког највише лепеничких насеља има крагујевачки, јер су у њему град Крагујевац и 30 села ; за тим гружански са 26 сола, па лепенички са три градића и 18 села. Лоједине притоке реке Лепенице и њен непосредан слив у погледу па насељеност стоје овако: Р а ч а (289 км 2 . — 20.355 ст.) има на сваком км 2 . по 70 ст. Оиа је најгушће насељена од свих притока, али јој ипак насељеност знатно заостаје иза опште насељености у Ленеиици. На њеном су сливу градић Рача и 20 села: Марковац (2715), Чумиће, Ракипац, Доња Рача, Сипић, Вишевац, Вучић, Радовање, Мирашевац, Велико Крчмаре, Мало Крчмаре, Вошњане, Горње Јарушице, Губеревци, Иоповић , Варе, Светлић, Лукање, Доње Јарушице и Војиновац (150); Ж д р а љ и ц а (41 км 2 . — 2.795 ст.) на км 4 . 68 ст. Она има само четири села: Доња Сабанта (870), Горња Сабанта, Велошевац и В а љ к о в а ц (510); II е т р о в а ч к а Р е к а (150 км 2 . — 9.670 ст.) на км 2 . живи по 64 ст. На њепом су сливу 13 села : Л у ж н и ц е (1.615), Доње Грбице, Рамаћа, Пајазитово, Церовац, Добрача, Поскурица, Шљивовац, Горње Грбице , Кутлово , Мала Врбица , Велики Шењ и О п о рн и ц а (390); Грошница'(67 км 2 . — 2.320 ст.) на км 2 . има 35 ст. У њој су само пет села : Г р о ш н и ц а (1170), Вињишто, Аџиие Ливаде, Трешњевак и Е р д е ч (170); Непосредан леви слив (234 км 2 . — 32.020 ст.) има на ки-. 137 ст. Овако великој насољености узрок је Крагујевац, који се скоро сав налази на левој обали лепеничкој, за тим градићи Лапово и Ваточина (незнатап део на десној страни). На оиој страии лепеничког слива налазе се 19 села: Варњевац (1560, прелази и на десну обалу), Ресник, Нови Аџибеговац, Драча, Десимировац, Јоваиовац, Петровац, Црни Као, Цветојевац, Рогојевац, Дивостин, Станови, Нови Милаповац, Милатовац, Пчелница, Дреновац, Трмчиште, Ђурисело и II р е к о п е ч а ; и Неносредан десни слив (145 км». — 10.035 ст.) на км 2 . 69 ст. На њему су 18 села: Брзан, Жировница, Вотуње, Кијево, Доброводица, Маршић, Корман, Трмбас, Драгобраћа, Коричани, Голочело, Турчин, Мечковац, Градац (и на левој обали), Прњавор, Никшић, Јабучје и Т е ф е р и ч (205 ст.). На специјалној карти Краљевине Србије, размсра 1:75.000 Леиеница је продстављена на секцијама: Д. 4., Д. 5., Е. 4., Е. !>., Е. 6., Ж. 4. и Ж. 5. Исправке тих лпстова, у колико се оне тичу Лененице, изнео сам у »Наставнику« (књ. IX, св. 10., год. 1898.). Њима имам да придодам још само ово: на секцији Ж. 4. Свилајнац пише Тимино брдо, а треба да стоји Тишино В р д о и Попова нољапа у место ТиповаПољана; и на секцији Е. 4. Рача означеио је село Лукања, а треба Л у к а њ е. Сва пасеља која сам у Лепеници поменуо налазе се у »Попнсу становпиштва и домаће стоке« од 31. дец. 1895. год. И у том Понису има погрешака у номенклатури као и у разликовању засеока од краја сеоског. Грешке су у номенклатури : Нови Аџбеговац у место II о в и А џ и б е г о в а ц, Поскурице — Поскурица, Мала Пчелица II ч е л и ц а, Лужница — Л у ж н и ц е, Чумић — Ч у м и ћ е, Губеревац — Губеревци, Кусја — К у с а ј а (крај села Баре) и Црквинац — Црквина (крај села Грошнице). У Лепеници нема заселака (реч з а с е л а к овде се никако и не употребљава); према томе у Попису су погрешно названи засеоцима миоги крајеви сеоски, што није никако смело да буде у књизи којој се даје тако велика важност и похвала. С незадовољством износим Факт, да код већине села није поменут ниједан крај (или како се у Понису зове — заселак) и да нема ни једпог села, код кога су назначепи сви крајеви. Само због тога књига је изгубила доста од лредности у очима људи, који се баве овим испитивањем. Ево тих крајева названих засеоцима: Клисура (крај села Мале Врбице), Ђунис (Врзаи), Мајнић (Опорница), М а м у т о-

в а ц (Доња Сабанта), Ж д р а љ и ц а (Трмбас), Ј а с е н а к (Светлић), В р д о и К у с а ј а (Варе), М а л и Ш е њ и М и р о н и ћ (Пајазитово), Губавица и Ц р к в и н а (Грошница), Б р д о, Р е г е т а ш, Д р еновача и Летовиште (Губеревци), В у к о в а ц, В р б о в а ц, И р и г, Л и м о в а ц и Ц р в е н а ц (крајеви села Чумића). Тако исто у Попису су погрешно озпачена као два засебпа села : Горње Голочело и Доње Голочело, јер су то у ствари два краја једног села Голочела. Нека ми се не замери, што сам под горњим насловом говорпо толнко много о Попису становништва. Сваки онај који зна, да је та књига главпи основ за израчунавање насељености у нашој земљн, без сумње ће одобрити мо.ј поступак. ЈЛ. рсгдиЗојебић. Књижевност Критика Драгомир Брзак: Свакојаке слике и арилике из мојег бележиика. У номисији, Свеске I—V. Београд гитампа и издање нове трговачке штамаарије, кнез Михаилова ул. 1889. Цена од свеске 0-50 дин. »Комесар! Ревизор ...!« Тим ноштовања достојним и неприкосновеним рочима почиње Г. Брзак ову књнгу своје забавне и шаљиво нрозе. Ту црта себе, ноштанскога комесара, ревизора, који је тропет за поштаро и бич божји за женскиње. Он има » фини хабигов шешир« за који је дао »једанаест динара« (то се нонавља ноколико нута. Или је 1арзи8 пишчев или грешка слагачева, тек у примедби не стоји да је и то досетка), он је здраво весео човек и шалџија који би и мртва уста насмејао, добро једе, још боље пије, пали прангије, и болује од »кронелне љубави« према женскињу. И да видите шта чини тај опасии Дон-Жуан! Из његових причања излази да гдегод је прошао, ојадио је и у црио завио оцеве и мужеве. Цела књига мирише на мирис сапуна но хотелским собама. Учитељице, ноштарске кћери, све оне које срчу поезију Г. Брзака и које он опија својим финим попашањем, леним оделом и отменом, духовитом коиверзацнјом, једном речју цео такозвани лепи снол пада иред овим победоносним и неодољивим човоком као Индијаици под точкове кола својих богова. Благо њима, благо и њему, а благо и онима — који верују! Па да видите како је диван г. Ревизор, када почиње водити чисту љубав, када »сањалачки* стане превртати очима и вертерски уздисати ! Па тек његова племенитост и доброта ! Ј е д а н ж а л остан гепЛег-уоиз, (једна искрица духа његова), прича нам како је имао да запечати касу неком старом и бедном ноштару који је државни новац употребио на удају своје кћери. Комесар је добар душеван, човечан — он то сам каже — и налази начина да спасе несрећиога оца од строге казне, али поред свега тога, он је од оних који не траже награде у царству небескоме, сањалаштво и вертеризам ништа му не смета да код кћери »поштареве дође до регреса«, како би то Г. Врзак елегантно рекао. Несрећа је то бити уклет човек! Некористољубиви и хумапи комесар штипа у хотелској соби објекат своје племенитости, а чисти, нлатонски, етерични љубавник иапослетку са једном врбом пада у вир у коме су се девојке купале. Нико се од судбине пе може отети! Г. Брзак може бити само Г. Брзак ! Ах, како је био срећан онај несрећни Нетар Шлемил који је изгубио своју сенку! И како стари греси у кости улазе! Почео је са блиским духовним сродством са Гљебом Успенским (оне незаборављене Паланч а н с к е Н о в и н е, алем-камен нашег такозваиог »националног репертоара«), па исти занат и овде нродужује. Прангија је бледа, нрозрачна копија Ивкове Славе. Ту је чак и онај председник, који, по званичној дужности, седа да пије са »друштвом«. Само што је код Г. Сремца силан млаз живота и неусиљена, ведра шала, то су код Г. Ревизора »вицеви« који до суза засмејавају чиновнике новчаних завода и све оне спиритуелне људе, којима Г. Брзак пружа наивну илузију књнжевника и човека од духа. Изашло је равно пет свезака ових одиста свакојаких слика, и на крају нете књиге прича нам Г. Брзак како је врба заједно »с његовом драгоценом персоном бућнула у вир међу оне две нинФе« (»нинФе«, то су учитељице). До тога је дошао наш ревизор, а што се мепе тиче ја вам дајем тврду реч, да ни љубазност нашега уредника,